» Svet filma

Devedeset godina: Oklopnjača Potemkin

Devedeset godina: Oklopnjača Potemkin

 

 

Sergej Mihailovič Ejzenštajn (Сергей Михайлович Эйзенштейн, 1898-1948) sovjetski je režiser i teoretičar, čiji filmovi pripadaju žanru politički angažovanih dela.

Pored legendarne “Oklopnjače Potemkin” (Броненосец Потемкин), najpoznatiji su mu filmovi “Oktobar: deset dana koji su potresli svet” (Октябрь: Десять дней, которые потрясли мир), “Aleksandar Nevski” (Александр Невский), “Živeo Meksiko” (Que Viva México!, Да здравствует Мексика!), “Ivan Grozni” (Иван Грозный)…

 

 

      

 

 

Među istoričarima i poštovaocima filma, postoji uverenje da je upravo Ejzenštajn čovek koji je najviše doprineo razvoju filmske montaže (“K-k-kako…, m-m-montira…”, ovom prilikom nije loše podsetiti se legendarne scene Aleksandra Berčeka, u filmu “Nacionalna klasa”), ne samo kao tehničkog postupka povezivanja kadrova, nego i načina da se filmski alati bitno izmene i unaprede.

Za čitav njegov opus, karakteristično je upravo inovativno korišćenje montaže, ritma, odabira dominantnih motiva, načina osvetljenja, a u poslednjem filmu i upotreba boja.

 

Do dana današnjeg, celokupno Ejzenštajnovo delo, na čelu sa “Oklopnjačom Potemkin", predstavlja svojevrsni udžbenik čije se lekcije izučavaju u filmskim školama širom sveta.

 

 

 

#

 

 

Zanimljivo je to da je film “Oklopnjača Potemkin”, kao i mnoga umetnička remek-dela u raznim periodima davnije istorije, snimljen po narudžbini, i to povodom dvadesetogodišnjice prve ruske revolucije, koja je izbila 1905. godine i ubzo ugušena od strane carskog režima.

Centralni komitet KPSS organizovao je obeležavanje ovog jubileja, a Ejzenštajn je angažovan da tim povodom napravi prigodan film.

Od mnoštva događaja, on je pobunu na krstarici odabrao kao centralni motiv svog ostvarenja.

Bunt mornara oklopnjače „Potemkin" u Odesi, podrška stanovništva grada, žestoke reakcije vlasti i, konačno, obostrano odustajanje od paljbe (od strane eskadrona brodova i samog “Potemkina”), uz puštanje oklopnjače da isplovi na otvoreno more, predstavljaju poziv da se okonča nasilje, nepravda i bratoubilčki rat.

 

 

 

 

 

Film „Oklopnjača Potemkin“ sniman je tokom 1925. godine, a čuvena scena sa dečjim kolicima koja se survavaju niz stepenište (kasnije reprodukovana u još nekoliko filmova), snimiljena je 22. septembra.

Prvi put je prikazan 5. decembra 1926. godine (mada se, po nekim podacima, premijera dogodila 15 dana kasnije).

 

Nemačka je bila prva zemlja koja je otkupila ovaj film.

Na žalost, Rusi su im poslali original, a nemačka cenzura je isekla najupečatljivije delove filma i vratila ga znatno oštećenog.

Tokom Staljinove epohe, sovjetski cenzori su takođe uneli dosta svojih “popravki”.

Kao rezultat svega, sedamdesetih godina je morala da se izvrši potpuna reparacija filma, a tada je i muziku za njega napisao Dmitrij Šostakovič (1906-1975), jedan od najpoznatijih ruskih kompozitora svoga vremena.

Integralna obnovljena verzija filma, prikazana je tek 2009. godine, u Berlinu.

 

 

 

 

 

Od svog nastanka, “Oklopnjača Potemkin” predstavlja jedan od najuticajnijih filmova svetske kinematografije.

Samo godinu dana posle premijere, ovo remek-delo nemog filma ušlo je na liste najboljih filmova svih vremena, kod svih naroda i u svim zemljama.

Italijanski kinematografi su, na osnovu ovog ostvarenja, odjednom shvatili da se filmovi mogu snimati bez dekoracije i velikih zvezda, pa čak bez učešća profesionalnih glumaca.

Brazilci su zaključili da se može snimiti film koji se obraća ljudskoj duši i razumu, kojem će publika biti običan narod, a ne samo pojedinci koji su došli da se provedu na filmskoj projekciji.

 

Zahvaljujući Ejzenštajnu i “Potemkinu”, tako se rodio neorealizam…

Uz spoznaju da se istiniti događaji i sudbina naroda sa ulice mogu preneti na film, mnoge filmadžije stekle su ubeđenje da se može postići i obrnuto: da se pomoću filma utiče na stvarnost.

 

Posle punih 90 godina, “Oklopnjača Potemkin” i dan-danas se prikazuje u svetskim kinotekama i na televizijama, izaziva neumanjeno divljenje gledalaca širom sveta, a ljudi iz filmske profesije stalno u njemu otkrivaju nove dubine...

 

 

 

 

 

  • Nazad
Komentari
strelac
Ne kaže se bez razloga da slika govori više od 1000 reči!
Scene pokolja koje počinju negde oko 46-og minuta, bez prateće muzike samo
sa zvukom čizama koje lupaju u kameni pod i stotine statista koji izgledaju kao
da stvarno doživljavaju taj pokolj, neverovatne su.
Specijalni efekti ne mogu da se mere sa ovim slikama snimljenim uživo.
Mnogi režiseri a i snimatelji su na ovom filmu ispekli svoj posao.
delikates, sve čestitke za tekst i ovaj video  hi prey
  • 06/Dec/2016
delikates
Hvala. Jako sam se obradovala kad sam videla da postoji integralna verzija, pa sam skratila prvobitno planirani tekst. Sad vidim da ni to ne mora da se čita. Kao što kažeš, neka slika govori...
  • 06/Dec/2016

Chat