» WTF

Blagovremeno: Go to hell, Halloween!

Blagovremeno: Go to hell, Halloween!

 

 

Manifestacija koju iz donekle shvatljivih razloga pogrešno nazivamo Noć veštica, od početka ovog milenijuma svake godine i kod nas postaje sve popularnija među decom i mladim ljudima, a u zapadnom delu sveta već dugo zauzima „izvanredno“ drugo mesto na listi najprofitabilnijih praznika, odmah iza Božića...

Obeležava se 31. oktobra, sa svim raspoloživim elementima horora, uz manje-više verno dočaravanje veštica, demona, zombija, vampira i drugih strašila iz gotskih priča, pa je stoga potpuno razumljivo što ga mnogi ljudi povezuju sa okultizmom, satanističkim obredima i mračnim ritualima…

Praznik se pre jednog veka slavio samo u Irskoj, SAD, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu. Vremenom se proširio na druge zemlje, uglavnom one sa većinskim katoličkim stanovništvom, da bi do danas postao gotovo neizostavan u većini zemalja sveta…

 

 

 

 

Iako je Halloween umnogome postao tipično američki praznik, u SAD su ga zapravo doneli irski i škotski imigranti, sredinom 19. veka.

Njegov naziv nastao je od imena praznika All Hollow’s Eve, što znači „Veče svih svetih“. „Svi sveti“ je praznik koji neke hrišćanske crkve i danas obeležavaju prvog dana novembra…

Kelti koji su živeli na prostorima današnje Irske, smatrali su završetak žetve, ubiranja plodova i jesenjih poljskih radova za simbolični i faktički kraj godine.

Nova godina kod njih je počinjala 1. novembra, a noć pred nju obeležavali su praznik Samhajn.

 

 

 

 

Na osnovu starih keltskih legendi, vladalo je verovanje da se poslednjeg dana u oktobru zemlja i nebo sjedinjuju, pa duše mrtvih silaze na svoje nekadašnje mesto boravka.

Po drevnom predanju, duhovi umrlih nalaze se pod vlašću boga Samhajna, kneza smrti, koga je trebalo umilostiviti prinošenjem darova.

Zauzvrat, on je dušama mrtvih dozvoljavao da posete domove svojih porodica i da stupe sa njima u kontakt.

Međutim, verovalo se da tokom ove noći na zemlju silaze i zli duhovi, kojima je cilj da uništavaju plodove ljudskog rada i da stvaraju različite nevolje…

 

 

 

 

Kako ih nezvane duše i zli duhovi ne bi prepoznali i uznemiravali, stari Kelti su na taj dan nosili različite maske i kostime, napravljene najčešće od prepariranih životinjskih glava i krzna.

Neki od njih su bili strašni i imali su za cilj da, uz odgovarajuće pravljenje buke, uplaše i oteraju pridošle demone.

Tradicija prerušavanja održala se do danas, ali u dosta iskrivljenom obliku. Umesto da se kostimom sakriju od demona i čudovišta ili da ih oteraju, danas se ljudi na maskenbalima svim silama trude da se, izgledom i ponašanjem, pretvore u onostrane ili ovozemaljske nakaze, veštice i vampire ili ubice poznate po najkrvavijim masakrima…

U SAD se, samo za kupovinu gotovih maski i kostima za ovaj događaj, svake godine potroši više od tri milijarde dolara.

Za one izrađene u domaćoj radinosti – ne zna se pouzdano…

 

 

 

 

Prema legendi, duše mrtvih posetilaca iznurene su glađu, pa ih treba nahraniti...

Po keltskom verovanju, ukoliko bi neko od živih odbio da ugosti duše umrlih koje vape za „hranom“ (?), stigla bi ga osveta boga Samhajna.

Otuda je ostao običaj zvani trick-or-treat („smicalica ili poslastica“, u još slobodnijem prevodu: „napakostićemo vam ako nas ne počastite“), da mlađa i starija deca, prerušena u razna stvorenja, noću tumaraju po komšiluku, od vrata do vrata, kamčeći slatkiše i preteći odmazdom onima koji ih nisu dostojno poslužili…

Da ih veoma mnogo ljudi ozbiljno shvata, može se zaključiti po tome što se u SAD, tokom ovog praznika, samo od prodaje slatkih đakonija za „izgladnele duše“, svake godine ostvari prihod od oko dve i po milijarde dolara…

 

 

 

 

Halloween definitivno nije praznik duhovnosti, anđela i svetaca, pa čak ni promocija uobičajenih porodičnih vrednosti ili bilo čega dobrog što bi valjalo proslavljati.

Ovaj svojevrsni karneval monstruma svake godine sve više baca u zapećak dva značajna hrišćanska praznika, odnosno krsne slave, koje su još jedino u našem narodu održale kao deo stare tradicije, a takođe se proslavljaju 31. oktobra.

Sveti Luka je česta porodična slava kod nas, a vernici ga poštuju kao iscelitelja i zaštitnika nekih zanata, medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara i bolesnika.

Kao svog pokrovitelja, slavi ga nekoliko obrazovnih ustanova, među kojima je i Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju.

Petar I Petrović, kanonizovan kao Sveti Petar Cetinjski, slavi se kao jedna od najznačajnijih ličnosti crnogorske nacionalne povesti. Bio je svetovni poglavar, mitropolit Crne Gore, Skenderije i Primorja, vitez združenog odreda Ordena Svetog Aleksandra Nevskog i smatra se utemeljivačem moderne Crne Gore.

Napisao je jednu od prvih knjiga o crnogorskoj istoriji…

 

 

 

 

Porodice koje obeležavaju ove slave ili jednostavno poštuju svece i stare običaje, s pravom se osećaju povređeno, jer toga dana sve u okruženju vrvi od jezivih simbola i likova koji nikada nisu bili deo naše narodne tradicije.

Posebno ih revoltira to što se sve češće događa da im deca, u vrtiću ili školi, bez njihovog znanja budu uključena u „spontane zabave“, gde ih pedagoško osoblje šminka, maskira i prerušava u đavolske kreature.

Sa ovakvim povodom, roditelji svake godine upućuju žalbe i protestna pisma nadležnim institucijama, a ako uopšte od njih i dobiju odgovor, „kompetentni“ im objašnjavaju kako za ovo „nisu kompetentni“ i pritom neretko pravdaju pedagoge koji su „samo želeli da se deca dobro provedu“…

Neki nezavisni mediji, orijentisani ka očuvanju porodičnih i nacionalnih vrednosti, već godinama upućuju apele Ministarstvu prosvete, sa zahtevom da objasni zašto se ovakve manifestacije dozvoljavaju u vaspitno-obrazovnim institucijama, iako se ne pominju ni u jednom planu i programu nastavnih, vaspitnih ili slobodnih aktivnosti…

 

 

 

 

Devedesetih godina prošlog veka, Noć veštica su na naše prostore na mala vrata počele da uvode razne ispostave i donatorske organizacije poznatog milijardera i izvikanog humaniste Džordža Soroša.

Danas, posle dvadeset i nešto godina, ovaj praznik je postao deo naše svakodnevnice.

Nezvanično je uveden svuda: u škole, vrtiće, kafiće, igraonice, na žurke, priredbe i druge manifestacije. Postao je uobičajena zabava za malu decu i povod za tinejdžerske pijanke sa „režanjem i ujedanjem“…

Iako neki ljudi u ovom prazniku vide samo bezazlenu zabavu i „izduvni ventil“ mladih, puno je onih, upućenijih, koji nas upozoravaju na to da ovakve manifestacije nisu primerene zdravoj i normalnoj deci, već, sasvim suprotno, predstavljaju perfidni način da se kod njih stvori tolerancija, pa čak i sklonost prema iskrivljenim vrednostima i raznim vidovima nakaradnog i neljudskog ponašanja, što postepeno čini da se ona indoktriniraju zlom i privuku učešću u ritualima raznih kultova i sekti, sa velikom mogućnošću da pritom postanu njihove žrtve…

 

 

 

 

Javna je tajna to da su satanizam, pedofilija i sve vrste perverzija postali nerazdojni deo najviših krugova moći, ulaznica u svet tzv. elite, u čijim se bizarnim okultnim ritualima dešavaju stravične stvari koje običan ljudski um teško može i da zamisli, a kamo li prihvati.

S druge strane, učešćem u manifestacijama poput Noći veštica, a posebno dopuštanjem sopstvenoj maloletnoj deci da u njima učestvuju, radi „zabave i provoda“ ili samo zato da se ne bismo suprotstavljali „savremenim trendovima“, i te kako doprinosimo stvaranju ove psihosfere izopačenosti i transhumanizma…

 

Procenjuje se da svake godine u svetu nestane najmanje osam miliona dece različitog uzrasta, od beba do starijih maloletnika. U SAD na svakih 40 sekundi nestane jedno dete, u Velikoj Britaniji na svakih pet minuta. U Nemačkoj ih godišnje nestane 100.000, u Kanadi 50.000, u Meksiku 45.000, u Brazilu 40.000, u Francuskoj 39.000...

Poznato je da u Americi deca najmasovnije nestaju upravo u danima pred Halloween i tokom ove noći. Po zvaničnim podacima FBI, u periodu od 1995. do 2000. godine, samo je za vreme proslave Noći veštica nestalo oko 50.000 dece, a ovaj broj se iz godine u godinu povećava.

Medijska propaganda ovog „praznika“ nastavlja se sa neumanjenom agresivnošću, mada policija u većini zemalja svake godine upozorava roditelje da tim danima treba posebno da pripaze na svoju decu…

 

 

 

 

U iluminatskom kalendaru rituala, druga polovina oktobra i početak novembra označeni su kao period svakodnevnih satanističkih „aktivnosti“:

 

13-30. Okt – priprema za All Hallow’s Eve ritual, sa kidnapovanjem, zadržavanjem i ceremonijalnim pripremanjem muških i ženskih žrtava

28. Okt – Grand Climax, dan prve ljudske žrtve za period Samhain

29. Okt – seksualno mučenje i prinošenje ostalih ljudskih žrtava

30. Okt – prizivanje demona, žrtvovanje muške ili ženske osobe i životinja, seksualni rituali

31. Okt – Samhain, All Hallows Eve, povratak mrtvih Zemlji, seksualni i krvni rituali sa muškom i ženskom osobom i sa životinjom, nekromantija (prizivanje duhova umrlih)

1. Nov – All Saints Day, incubus, tortura, ljudsko žrtvovanje, muško ili žensko, bilo kojih godina.

2. Nov – All Souls Day, krvno spajanje životinja i ljudi

 

Mada će mnogi od nas odbaciti svaku pomisao na ovo, smatrajući da je tako nešto nemoguće i neverovatno, ipak je to samo standardni odbrambeni mehanizam, svojstven autističnom umu, kojem je jednostavnije da ostane učauren i da robotski prihvati usađivanje novih programe kojima smo izloženi, umesto da se barem sa nekima od njih konačno uhvati u koštac…

 

 

 

  • Nazad
Komentari
sovica
sovica
1
Браво за овај текст
  • 02/Oct/2018

Chat