» WTF

Crnooki iz međusvetova?

Crnooki iz međusvetova?

 

 

Među raznim misterioznim pojavama, jedan fenomen već tridesetak godina zauzima dosta visoko mesto na top-listi jezivosti. Većina ljudi smatra ga za samo još jednu od mnogobrojnih urbanih legendi, dok drugi u potpunosti veruju svedocima čiji broj svakodnevno raste svuda po svetu.

Treći su, naravno, oni koji su sa njim imali bliski susret neke vrste, pa su se, ne sumnjajući u sopstvena čula i zdravu pamet, odvažili da o tome govore.

U pitanju su takozvana deca sa crnim očima, koja, na osnovu onoga što se o njima dosad saznalo, predstavljaju svojevrsnu kombinaciju astralnih entiteta, vampira i vanzemaljaca…

 

 

 

 

„Deca crnih očiju“ su, po izjavama očevidaca, mlada humanoidna stvorenja, obučena u čudnu odeću, koja izgledom podsećaju na decu uzrasta između šest i 16 godina (mada, u izuzetno retkim slučajevima, to mogu da budu i odrasli ljudi), sa vrlo bledom kožom i potpuno crnim očima bez beonjača, kao u sivih vanzemaljaca.

Najčešće su viđana kako stopiraju pored puta, ali sve češće dolaze na kućne pragove i tremove, ispod prozora ili čak ispred hotelskih soba. Kucaju ili zvone na vratima i pitaju da li mogu da uđu.

Pojavljuju se kraj automobila, na ulici ili parkiralištu, lupkaju o prozor i mole vozače da ih negde povezu.

Kao ni vampiri, ne mogu da uđu bez jasnog poziva ili dozvole.

 

Čovek koji ima tu (ne)sreću da upozna crnooku decu, obično je u tom trenutku sam, a događaj se najčešće odvija noću, mada se sve više dešavaju i izuzeci od ovog pravila.

Uprkos tome što na prvi pogled deluju kao obični klinci u nekoj nevolji, ljudi koji se sa njima sretnu otpočetka osećaju panični strah i nisu u mogućnosti da im se odupru, kao da deca imaju potpunu moć nad njima.

Osobe koje su doživele ovakvo iskustvo, tvrde da im je ruka sama krenula da širom otvore vrata i puste dete unutra, kao da im je um potpuno pod njegovom kontrolom. U poslednjem trenutku, ako dete pre ulaska skine kapuljaču ili podigne pogled, otkrivali bi te zlokobne „crne rupe“ umesto očiju. Tek tada bi se trgnuli, probudili iz transa i zalupili vrata. Izuzetno je malo podataka o daljim doživljajima onih ljudi koje su mali nezvani gosti ipak počastvovali svojim ulaskom...

 

 

 

 

Priče o deci sa potpuno crnim očima pojavile su se 1998. godine, kada je novinar Brajan Betel prvi obelodanio svoje iskustvo. Dok je sedeo u autu i gledao neke beleške, na prozor je zakucalo dvoje neobično samopouzdane i rečite dece.

Dečaci uzrasta od otprilike devet i 12 godina pokušali su da ga nagovore da ih nekud poveze. Kada je otvorio vrata i skoro ih pustio da uđu, primetio je da su im oči sasvim crne, bez beonjača, dužica i zenica. Čim su shvatila da je on to uočio, dotad uljudna deca postala su agresivna i besna, pa je zalupio vrata i odvezao se glavom bez obzira.

 

Posle Betelove objave, polako su počeli da se pojavljuju i drugi izveštaji o ranijim sličnim doživljajima širom sveta. Gotovo kao po pravilu, ova deca su od svih tražila da ih puste unutra, ponašajući se kao da su u neprilici i da im treba pomoć odraslih, korišćenje telefona, hitna vožnja ili pratnja „do kuće, kod mame“...

 

U jednoj TV emisiji obelodanjen je i malo drukčiji slučaj, koji datira još iz 1974. godine, a dogodio se u nekom francuskom seocetu. Dvojica muškaraca prolazila su tuda automobilom, pa su zastali ispred jedne kuće, da smisle kojim je putem najbolje da krenu. Tada su ugledali neobično društvo: pet osoba visokih oko metar i trideset, obučenih u dugačke bele halje.

Ali, još čudnije od odeće bile su njihove krupne i potpuno crne oči. Onaj najbliži pozvao ih je pokretom ruke da uđu u dvorište, na šta su ova dvojica za par sekundi dovela točkove auta do usijanja. Kasnije su se obazrivo vratili, ali nisu nikog našli…

 

 

 

 

U septembru 2014. godine, britanski tabloid Daily Star objavio je seriju priča o devojčici crnih očiju, koja je neko vreme sejala strah na području Kenok Čejsa, u blizini Stafordšira.

Istražitelj paranormalnih pojava Li Brikli, koji tvrdi da je 1982. godine i sam imao sličan susret sa devojčicom crnih očiju, pregledao je slučaj u kojem je jedna meštanka čula zastrašujući vrisak deteta u nevolji. Kada je pošla da ga potraži, odjednom je iza sebe ugledala devojčicu u belom. Stajala je sa šakama preko očiju, a pošto joj se žena obratila, spustila je ruke i otvorila oči. Bile su potpuno crne, kao neprozirno staklo. Odskočila je od nje i zgrabila svoju ćerku, a kada je ponovo pogledala, crnooke devojčice više nije bilo.

 

U aprilu 2015. video-snimak drona iznad polja u Kenok Čejsu izazvao je pravi haos u medijima i na Internetu, jer je uhvatio dete crnih očiju. Vatru je dodatno potpalila lokalna vidovnjakinja koja je tvrdila da je to duh devojčice koja je umrla od difterije, još u viktorijansko vreme…

 

 

 

 

Ovakav susret doživeo je i prijavio neimenovani pripadnik američke mornarice koji je bio stacioniran u logoru Ledžen u Severnoj Karolini. Dok je jedne noći, u decembru 2009, ležao u svojoj baraci i gledao film, čuo je kucanje na vratima. Pomislio je da je to cimer, pa je bez razmišljanja otvorio.

Na pragu je ugledao dvoje male dece i odmah poželeo da zalupi vrata, čak pre nego što je video da su im oči jezivo crne. Ipak ih je pitao šta im treba, na šta su oni jednoličnim i tihim glasićima rekli da im je hladno i da žele unutra. Pošto su sve vreme zurili u njega i već krenuli ka pragu, instinktivno je zalupio vrata. Nastavili su da kucaju još nekoliko minuta, a onda je odjednom sve prestalo. Iako je odmah prijavio slučaj, nikad nije saznao šta je to u stvari bilo...

 

Jedan neobični slučaj dogodio se i u decembru 2015, u Lujzijani. Radnik na benzinskoj pumpi, nedaleko od državnog auto-puta, radio je u noćnoj smeni kada je, oko tri ujutro, nestala struja. Nije mu to bilo čudno, jer je tokom celoga dana pljuštalo i grmelo. Kada je upalio generator, primetio je da svetla opet rade, ali samo iznad parkinga i pulta. Odjednom je napolju ugledao dvoje dece na biciklima, kako stoje i posmatraju ga.

Otvorio je vrata, pitao zašto su napolju u to doba i da li im treba pomoć. Devojčica je tražila dozvolu da uđe i posluži se telefonom, a kad joj je pružio mobilni, pogledi su im se sreli i video je da ima sasvim crne oči. Počela je da viče kako joj treba pravi telefon. Čovek se sledio od straha, pobegao unutra i zaključao se.

Deca su još neko vreme piljila u njega, a onda su sela na bicikle i odvezla se. Bezbednosne kamere nisu snimile ništa, jer su se isključile zbog kratkog spoja...

 

 

 

 

U januaru 2016, pročula se priča o ženi iz Vermonta, koja ne samo da je srela decu sa crnim očima, već ih je i pustila u kuću. Napolju je besnela snežna oluja kad je neko zakucao na vrata.

Njen suprug je brzo otvorio, a na pragu su stajali dečak i devojčica, uzrasta od oko osam godina, vrlo slabo obučeni. Iako je osetila neprijatnost, pustila ih je unutra.

Kada su ušli u dnevnu sobu, mačka je istog trenutka histerično pobegla napolje. Na svako pitanje koje im je žena postavila, deca su odgovarala samo: „Naši roditelji će brzo doći“.

Skuvala im je kakao i tek kad im je pružala šolje primetila je da su im oči čudne, kao ogromne crne praznine. Zagledala se u njih, a deca su istovremeno rekla da moraju u toalet. Pokazala im je gde je, a zatim je njenom mužu krenula krv iz nosa i nestalo je struje.

Tada je ugledala decu u hodniku, kako stoje i zure u njih. Odjednom su izjavili: „Naši roditelji su ovde“, a zatim izašli iz kuće u mećavu. Kada je pošla za njima da zatvori vrata, videla ih je kako ulaze u crni automobil pored kojeg su stajala dva visoka muškarca u crnim odelima. Od tada su i ona i suprug imali problem sa stalnim krvarenjem iz nosa, a njemu je ubrzo dijagnostikovan i melanom…

 

 

 

 

Sigurno je to da postoje čudne „šaljivdžije“ među ljudima svih životnih doba. Svakodnevno smo svedoci sve neprimerenijih, pa čak i bolesnih dečjih smicalica, ali i nezrelih pokušaja „odraslih“ da, iz potrebe da dođu u centar pažnje ili iz puke trolovske zabave, izmišljaju i šire lažne priče.

Međutim, istina je i to da razni „paranormalni“ i „pseudonaučni“ fenomeni sve više postaju deo naše svakodnevnice, a pritom niko kredibilan ne samo da ne pokušava da nam ih razjasni, nego se gotovo automatski svrstava u kliku onih koji ih po svaku cenu zataškavaju.

Štaviše, malobrojni posvećenici koji se ovakvim pojavama bave, i sami bivaju proglašeni za paranormalne, a kao takvi tretirani svim tajnim savremenim ekvivalentima elektrošokova i lobotomije, o kojima možemo tek ponešto da naslutimo.

 

Ako se analiziraju sva svedočanstva o susretima sa crnookom decom, primećuje se da imaju dosta toga zajedničkog.

U svima njima, deca su tražila da ih neko pozove da uđu, što znači da to ne mogu da učine bez dozvole domaćina.

Ljudi uopšte ne kriju da su pri ovakvim susretima otpočetka osetili paralisanost i strah, toliki da su se bezmalo svi brže-bolje zaključali u kuću, mada je svakom odraslom čoveku teško da prizna kako je zalupio vrata pred nosom deteta koje traži pomoć.

Svi odreda tvrde da su se osećali ugroženo, dezorijentisano, pa čak i hipnotisano zbog njihovih crnih očiju i upornih pokušaja ubeđivanja da ih pozovu unutra. To insistiranje je za ljude bilo krajnje zastrašujuće, jer su se svi, ma koliko bili racionalni, u trenutku prisetili starih verovanja da je mračnim silama uvek potrebna dozvola kako bi ušle u nečiji životni prostor.

Svima njima su takođe na pamet pale priče o tome da demonske sile uvek uzimaju formu nekog nevinog i nemoćnog, pa je njihovo pojavljivanje u obliku deteta idealan izbor…

 

 

 

 

Svake godine, u SAD i drugim zemljama nestane više od milion dece i odraslih, a gotovo polovina od njih nikada ne budu pronađeni, ni živi ni mrtvi.

Mnogi veruju da su neki od njih oteti kako bi bili zaposednuti od strane bestelesnih mračnih sila i postali tzv. organski portali za njihov ulazak u naš svet, domaćini putem kojih bi ovi entiteti mogli da izvršavaju svoja zla dela na fizičkom planu.

Poznato je da su „oči ogledalo duše čoveka“, a pošto opsednuti gube svoju ljudsku suštinu, razumljivo je što su njihove oči potpuno crne…

 

Već decenijama, istraživači NLO tvrde da vanzemaljci razvijaju tajni program za kolonizaciju naše planete, otimaju ljude i sprovode medicinske eksperimente na njima.

Oni koji su, navodno, bili žrtve otmice, tvrde da su u njihovim laboratorijama videli malu decu koja su rezultat genetskih manipulacija, odnosno, da deca sa crnim očima predstavljaju hibride ljudi i vanzemaljaca... 

 

Racionalni ljudi smatraju da je sve ovo verovatno prevara, jer nije teško glumiti čudake, maskirati se, pa i nabaviti potpuno crna sočiva, ali ni njima nije jasno zbog čega ni jedan slučaj ovakve zabave nije razotkriven, niti je objavljeno ko i zašto iza njega stoji, nego se misterija crnooke dece još uvek podgreva...

 

 

 

 

  • Nazad
Komentari

Chat