» WTF

Dan svih budala

Dan svih budala

 

 

Prvi april je dan koji se obeležava u skoro svim zemljama sveta, iako ni u jednoj nije proglašen za zvanični praznik i nigde se, navodno, ne zna pouzdano kako je i zašto nastao.

Kod nas se uglavnom naziva Dan šale, mada je u većini sveta poznat kao Dan svih budala (All Fool’s Day).

Nekima od nas (budalama, naravno), ni tokom pola veka razmišljanja nije uspelo da shvate njegovo pravo značenje, ni smisao toga da nekoga obmaneš, prevariš, izmanipulišeš, slažeš…, a da mu se zatim, zajedno sa svim svedocima svoje male ili velike spletke, smeješ i proglasiš ga za papka koji ti je poverovao…

„Najzanimljivije“ je to što se deci, od najranijeg doba socijalizacije u ustanovama, ovo servira kao nešto jako zabavno, što nikako ne smeju da propuste, kako bi dokazala sebi i drugima da su u stanju da se bez pardona sprdaju sa bližnjima, počev od roditelja i ostalih članova porodice, pa do najboljih drugara…

 

 

 

 

Po nekim biblijskim legendama, Bog je stvaranje sveta završio do 1. aprila, a (baš) na taj dan vratio se na nebo i dalje staranje o svojoj tvorevini prepustio ljudima.

Ova budalaština (ne kaže se tačno je li u pitanju prva – bogovska ili kasnija – ljudska) do dan-danas nije ispravljena, pa se stoga i s njom postupa u skladu sa univerzalnim drevnim pravilom: „Udri brigu na veselje!“.

 

Drugi podaci, iz „izvora bliskih istrazi“, kažu da Praznik svih budala vodi poreklo još od „onog“ prvog aprila posle Potopa, kada je Noje sa svoje barke prvi put poslao golubicu da proveri da li se voda povukla, a ona nije uspela da pronađe kopno i vratila se bez grančice u kljunu.

Da se to dogodilo baš 1. aprila, zapisano je u hebrejskim spisima od kojih su potekle starozavetne knjige, a ko je tu koga prevario i šta je posle bilo povod za smeh, opet ostaje nejasno.

 

Još jedno religijsko tumačenje ovog datuma odnosi se na to što je Poncije Pilat, zorom ranom 1. aprila, prošetao Isusa tamo-ovamo, do Iroda i nazad.

Za dalji sled događaja, svi smo uvereni da nam je dobro poznat, pa je možda vreme da se zapitamo gde je u svemu tome bila šala i ko je ispao budala.

 

Po svemu sudeći, ovo su samo neki od mnogih biblijskih događaja, dostojnih proslavljanja, za koje se datum zbivanja „zna pouzdano“, a godina ni približno…

 

 

 

 

Što se novije prošlosti tiče, ostalo je zabeleženo to da je „prvoaprilsko ludiranje“ u tesnoj vezi sa reformisanjem kalendara i uvođenjem novog, gregorijanskog, 1582. godine, kada su mnogi dotadašnji praznici izbačeni, preimenovani ili zadržani sa sličnim običajima i nazivom, ali sa izmenjenim smislom u pozadini.

Do toga doba, Nova godina se kod raznih naroda obeležavala u skladu sa sopstvenom tradicijom.

Mnogi od njih su je proslavljali u najprirodnije vreme, u skladu sa ciklusom prirode, posle prolećne ravodnevnice, kada sav život ponovo počinje da se budi. Doček je trajao nekoliko dana i završavao se 1. aprila, a ovaj datum smatran je početkom nove godine.

Gregorijanskom reformom, Nova godina je, u odnosu na narodnu, pomerena za tačno 13 nedelja unazad, na isti datum koji je svojevremeno uveo Julije Cezar. Ovom datumu se crkva dugo protivila i nije ga priznavala, već je kao početak godine obeležavala 1. mart (uzgred, datum je poznat kao satanistički Krvni ritual, tokom kojeg se pije ljudska krv, za snagu, prizivaju se razni demoni i žrtvuje se muška ili ženska osoba bilo kojih godina).

 

 

 

 

Sa obrazloženjem o tome da je narod pri prvoaprilskim novogodišnjim praznicima „ludovao i prinosio darove bogovima zemlje i plodnosti“, kako bi ih odobrovoljio i obezbedio dobru žetvu, kao najnoviji početak godine uveden je Cezarov „jednobožački“ 1. januar. Inače, u iluminatskom kalendaru rituala, ovo je Dan druidske proslave žrtvovanja u vatri, praznik u kojem se, uz veliko slavlje, na žrtvu prinosi ženska ili muška osoba, u životnom dobu od 15 do 33 godine.

 

Pošto narod nikad nije bio sklon izmenama običaja u svom svakodnevnom životu, mnogi su odbili da se povinuju novim pravilima pape Grgura i nastavili da slave Novu godinu 1. aprila.

Pristalice reformisanog kalendara su ih zbog toga ismevale, smišljale im podvale i nazivale ih „prvoaprilskim budalama“, što je, ne bez dodatnih crkvenih prinuda, vremenom dovelo do novih običaja i promene smisla starog praznika...

 

 

 

 

Iako su tokom poslednjih nekoliko vekova prvoaprilske šale bile različite, ipak su se uvek temeljile na tome da ljudi jedni druge obmanjuju i podsmevaju im se, pa je ono što na prvi pogled deluje bezazleno, često imalo neželjene efekte i posledice.

Bez obzira na razne lokalne običaje, psiholozi, kulturolozi i drugi stručnjaci tvrde da „šaleći se, pomažemo sebi i drugima da svi zajedno lakše prebrodimo neku neželjenu situaciju“. Ističu i to da „humor pomaže ljudima da se kroz smeh opuste i bar na trenutak zaborave tešku svakodnevicu“.

 

Za „kućnu upotrebu“, deci i ostalim šaljivdžijama najčešće se preporučuju prvoaprilske šale koje „ne treba nikog da uvrede niti povrede“.

Na primer, možete glumiti da ste neko ko niste, kako bi ukućani pomislili da ste vi, ili oni sami, sišli s uma.

Takođe možete zameniti šećer sa solju u nečijoj jutarnjoj kafi.

„Veselo je i bezazleno“ naviti časovnik sat vremena unatrag ili unapred, kako bi neko zakasnio ili došao mnogo ranije u školu, na sastanak ili posao.

Jedna od popularnijih modernih smicalica je tempirana prolećna setva kompjuterske tastature brzoničućim semenkama.

Svakom se prepušta da po sopstvenom nahođenju primenjuje i analizira ovakve vidove zabave i da razmisli o tome koliko smeh sa ovakvim povodima uopšte može da bude zdrav.

 

Mnoge od najuspešnijih medijskih šala ostale su zapamćene do danas, a za neke od njih može se reći da ne samo da nisu smešne, već deluju kao testiranje novih metoda kontrole uma…

 

 

 

 

 

Jedna od najstarijih zabeleženih prvoaprilskih prevara bila je ceremonija Pranje lavova, 1857. godine u Londonu. Krajem marta, brojni ljudi širom grada dobili su sledeću pozivnicu:

 

Londonska Kula

Pozivaju se donosilac i prijatelji da prisustvuju godišnjoj ceremoniji pranja belih lavova.

Prijem samo na Beloj kapiji. Izričito se traži da se ne daju nikakve nagrade za odgajivače ili učesnike…

 

Do podneva 1. aprila, velika masa ljudi okupila se ispred Tauera, ali se ispostavilo da su njihova očekivanja izneverena, jer lavovi tu nisu držani već decenijama.

Po nekim podacima, ova smicalica je i dotad imala veoma dugu istoriju. Prvi put je izvedena još 1698. godine, a kasnije je decenijama redovno ponavljana, ali uvek izvan grada i pozivani su samo usputni prolaznici...

 

 

 

 

Britanski BBC je jedan od najpoznatijih „šaljivdžija“ koji objavljuje lažne vesti na Dan budala.

Ali, to je sigurno samo jedan od razloga za njegove mnogobrojne „nadimke“ kojima se izražava sumnja u istinitost bilo čega što objavi tokom cele godine.

 

Prvog aprila 1957. godine, na ovom kanalu je prikazana reportaža o porodici iz Švajcarske, uzgajivačima stabala na kojima rastu špageti. U prilogu je snimljena žena koja bere špagete sa drveta. Posle emisije, gledaoci su studio zasuli telefonskim pozivima i pismima, sa pitanjima o tome gde se može nabaviti špageti-drvo. Dobili su odgovor da bi trebalo „komadić špageta zasaditi u konzervu sosa od paradajza i nadati se najboljem“.

 

Godine 1965, na isti datum, ovaj kanal je objavio da uvodi novu tehnologiju koja omogućuje emitovanje mirisa putem televizije, pod parolom „Od sada, uz svetlo i zvuk, i miris na vašim malim ekranima“. Usledili su mnogi pozivi uredništvu, u kojima su gledaoci izveštavali kako stvarno osećaju miris iz televizora.

Četrdeset godina kasnije, na isti se način sa gledaocima našalila i jedna TV stanica u Australiji.

 

 

 

 

Radio BBC doveo je 1. aprila 1976. godine u goste britanskog astronoma Patrika Mura, koji je poručio slušaocima da će, u 9:47 toga dana, jedinstveni položaj Jupitera i Plutona izazvati poremećaj u Zemljinoj gravitaciji. Objasnio je da će svako, ko tačno u ovo vreme poskoči, zbog smanjene gravitacije moći nakratko da lebdi u vazduhu. Desetine građana zvale su posle toga studio i potvrdile da su skakali i zaista uspeli da u vazduhu ostanu duže nego inače.

 

U emisiji That's Life!, posvećenoj životinjama sa posebnim sposobnostima, producenti BBC su 1. aprila 1979. godine prikazali uverljivu reportažu o engleskom ovčaru koji ume da vozi automobil.

 

Sportska BBC emisija Football Focus, na Dan budala 2005. godine, objavila je intervju s Harijem Redknapom, poznatim trenerom, povodom navodnog povećanja dimenzija fudbalskih golova za 60 cm u visinu i 120 cm u širinu. Trener koji je i sam sarađivao u ovoj šali, izrekao je svoje mišljenje o promenama, tvrdivši kako uvežbava igrače da se prilagode povećanim golovima.

 

 

 

 

 

Holandska državna televizija je na 1. april 1955. godine izvestila o tome da se srušio krivii toranj u Pizi, što je izazvalo pravu trauma kod ljubitelja umetnosti i istorijskih spomenika, koji su zvali redakciju zanimajući se za pojedinosti nesreće.

Ista je televizija 1975. godine prva objavila gledaocima lažnu vest o tome da je uvedena nova tehnologija koja može da otkrije neprijavljene televizore, pa je pozvala sve koji ovo nisu učinili da obave to što pre.

 

U Milanu je uspela masovna prevara 1. aprila 1961. godine, kada je u jednom časopisu objavljeno da će grad doneti propis po kojem će vlasnici svih životinja koje se kreću po gradu morati da ih obeleže signalnim svetlima, kako bi saobraćaj mogao neometano da se odvija. Mnogi su građani požurili da svojim ljubimcima obezbede neophodnu signalizaciju i pre zvaničnog donošenje uredbe.

 

Stanovnike Bergena, drugog po veličini grada u Norveškoj, izuzetno je obradovala vest koju je tamošnji list Bergens Tidende objavio 1. aprila 1987. godine, o tome da su vlasti zaplenile 10.000 litara prokrijumčarenog vina, pa pozivaju čitaoce da ga po niskoj ceni otkupe. Već u narednih nekoliko sati, u uredništvo je došlo oko 200 građana sa praznim flašama, a neki su čak poneli burad...

 

 

 

 

 

Prvog aprila 1985. godine, poznati američki list Sports Illustrated štampao je članak o novoj bejzbolskoj superzvezdi Sidarti Sidu Finču, koji baca lopticu dotad nezabeleženom brzinom i preciznošću, a poseban je po tome što je naučio da igra bejzbol među budistima na Tibetu. Izgleda da je već sam izbor imena za izmišljenog Budinog imenjaka, umesto da ukaže na šalu, doprinelo tome da više čitalaca poveruje u ovu vest.

 

Burger King je, na ovaj datum 1998. godine, u novinama objavio reklamu za novi hamburger, posebno napravljen za levoruke, sa objašnjenjem da „sastojci iz njega prilikom konzumacije kaplju na stranu koja levacima više pogoduje“. Pošto su levoruki pohrlili u restorane, Burger King je priznao da se samo šalio i da je u međuvremenu primio na hiljade narudžbina za hamburger koji odgovara dešnjacima.

 

Godine 1999, australijska radio-stanica Triple J uplašila je slušaoce izveštajem iz sedišta Međunarodnog olimpijskog komiteta u Lozani. Tobožnji reporter javio je da je na tajnom sastanku MOK odlučeno da se Sidneju oduzimaju Olimpijske igre 2000, zbog kašnjenja sa dovršavanjem objekata.

Priču su, pre nego što je shvaćeno da je u pitanju izmišljotina, preuzele i državne radio-stanice. Na prvoaprilsku smicalicu naseo je, između ostalih, i premijer savezne države Novi Južni Vels.

Još je zanimljivije to što je dve godine kasnije, pošto su Igre u Sidneju uredno održane, ista stanica objavila da je Atini oduzeta Olimpijada 2004, zbog kašnjenja u gradnji borilišta, pa će njen domaćin ponovo biti Sidnej. Naravno, i ovoga je puta bilo dovoljno „šarana na udicama“.

 

Nažalost, bilo je događaja koji su se zapravo desili 1. aprila, ali ljudi, poučeni ranijim iskustvima, do poslednjeg trenutka nisu verovali da su stvarni.

Tako je, recimo, jedna škola u Danskoj pre neku godinu zamalo izgorela, pošto su vatrogasci tek posle trećeg poziva došli da intervenišu. Vatrogasna brigada je u početku bila ubeđena da je u pitanju šala...

 

Koliko nas ovakvih smicalica još očekuje ubuduće, možda možemo da naslutimo ako se malo bolje upoznamo sa slučajem koji već dugo vremena zauzima visoko mesto na listi najuspešnijih medijskih ujdurmi...

 

 

 

 

Za radijsku dramu H. Dž. Velsa „Rat svetova“, u režiji Orsona Velsa, neki mediji i danas pogrešno tvrde da je bila na programu 1. aprila.

Istina je to da je njeno emitovanje stvarno planirano upravo ovog datuma, ali je, umesto na Dan svih budala, odloženo za Noć veštica, 30. oktobra 1938. godine. Mada su kao razlozi odlaganja navedeni tehnički problemi, neka istraživanja pokazuju da je datum promenjen kako bi što manje ljudi posumnjalo u to da je reč o prvoaprilskoj prevari. Već 80 godina, sve se ovo predstavlja kao „odlična, mada nenamerna šala, koja dokazuje kako je lako izmanipulisati masu “.

 

Ova drama, prezentovana u vidu direktnog prenosa i izveštaja sa terena, izazvala je opštu histeriju, povrede i smrtne slučajeve u SAD, jer su slušaoci poverovali da je u pitanju stvarna invazija vanzemaljaca. Prvo upozorenje o tome da je reč o fiktivnom napadu, emitovano je tek 40 minuta posle početka emisije, kada su mase ljudi već uveliko napuštale svoje domove u potrazi za skloništem.

 

Uprkos masovnoj panici i velikoj šteti koju je izazvala, drama je u nekoliko navrata adaptirana (sa izmenjenim imenima i lokacijama koje se u njoj pominju), a zatim ponovno puštena na drugim radio-stanicama, sa sličnim posledicama kao originalna.

 

 

 

 

Godine 1944, emitovana je u Santjagu, u Čileu, gde je izazvala dotad nezapamćenu paniku, a guverner je naredio mobilizaciju.

 

U Ekvadoru, 1949. godine, uspaničila je na desetine hiljada ljudi, 20 osoba je poginulo, a materijalna šteta iznosila je tadašnjih 350.000 dolara. Za razliku od američkih „kolega“ koji su prošli nekažnjeno, ovde je troje ljudi, odgovornih za emitovanje, uhapšeno i optuženo, a obmanuti građani zapalili su radio-stanicu i prostorije vodećih novina u glavnom gradu.

 

U skorije vreme, neka istraživanja i dokumenti pokazuju da je emitovanje ove drame (kao i neke druge medijske „šale“, bile one prvoaprilske ili ne) bio svojevrstan psihološki eksperiment, finansiran od Fondacije Rokfeler, sa kojim je bio upoznat samo mali broj „odabranih“, a koji je za cilj imao da se analiziraju i predvide reakcije na neke buduće stvarne akcije.

 

Kapetan Američkog ratnog vazduhoplovstva Edvard Dž. Rapelt, 1956. godine je napisao:

Dosijei američke vlade o NLO, puni su referenci o masovnoj panici, nastaloj pošto je Orson Vels izveo svoju sada već čuvenu radio-dramu „Rat svetova“…

 

 

 

 

 

  • Nazad
Komentari

Chat