» Eneagram i Homo Interneticus

Eneagram i Homo Interneticus

Eneagram i Homo Interneticus

 

 

Eneagram predstavlja drevnu tipologiju različitih karaktera. Sadrži unutrašnju dinamiku kojoj je cilj promena, odnosno stvaranje preokreta, što bi se religijskim jezikom moglo nazvati preobraćenjem ili pokajanjem.

U psihološkom smislu, on služi kao pomoć u razvoju svesti o individualnim mogućnostima i budućem ostvarenju pojednica, u otkrivanju još nedefinisanog pravog lica koje je, do određenog trenutka, duboko skriveno u svakoj osobi.

Eneagram je predstavljen u obliku kružnice, na kojoj je raspoređeno devet tačaka, koje su jedna od druge udaljene za devetinu kruga, odnosno 40 stepeni, a cifre su poređane u smeru kazaljke na satu.

Svaka od njih upućuje na određeno stanje energije, a linije koje ih spajaju, pokazuju dinamiku između specifičnih energetskih tačaka.

 

 

 

 

Poreklo Eneagrama je nepoznato, a veruje se da je nastao pre mnogo stoleća, na Bliskom istoku.

U savremenom svetu, prvi ga je, početkom XX veka, predstavio Georgij Ivanovič Gurđijev, koji je o njemu učio od sufijskih mudraca u Aziji.

Ovi učitelji nikada nisu prenosili eneagram u celosti, već su pojednicima postepeno otkrivali samo one delove koji bi im koristili pri samospoznaji i duhovnom razvoju.

S obzirom na to da u njihovoj literaturi o ovome nije bilo zapisa, pretpostavlja se da je, u ono vreme, ovo znanje prenošeno isključivo usmenom predajom.

 

Eneagram se bavi proučavanjem devet osnovnih tipova ličnosti, objašnjava zašto im je ponašanje takvo kakvo jeste i ukazuje na specifične pravce individualnog razvoja.

Predstavlja važno oruđe za otkrivanje prave prirode pojedinca i poboljšanje njegovih odnosa sa porodicom, prijateljima i saradnicima.

Određivanje tipa ličnosti od velikog je značaja i u tome svako učestvuje u skladu sa sopstvenim percepcijom.

Ljudi u okviru svakog od tipova, imaju istovetne osnovne motivacije i uglavnom posmatraju svet na sličan način. Varijacije unutar jednog tipa, potiču od urođenih osobina, lične zrelosti i društvenih vrednosti koje je svako usvajao tokom odrastanja i sazrevanja.

 

O samom otkriću drevnog Eneagrama, nešto se može saznati u filmu Meetings with Remarkabe Men (1979), čuvenog režisera Pitera Bruka, u kojem je ulogu mladog Gurđijeva igrao naš glumac Dragan Maksimović.

O proučavanju tipova ličnosti putem Eneagrama, govori se, pored novije literature sa ovom temom, u II tomu knjige Morisa Nikola “Psihološki komentari na učenje Gurđijeva i Uspenskog”, nastale na osnovu njegovih predavanja iz 1944. godine.

 

Bilo bi vrlo zanimljivo otkriti koliko je stara mudrost Eneagrama stvarno univerzalna i vanvremenska, odnosno, kako se u ovu psiholgiju uklapa čovek XXI veka, koji bi definitivno mogao da se nazove – Homo Interneticus.

 

 

 

 

Pored raznih opcija koje nam danas nude popularne društvene mreže i interaktivni sajtovi, na njima je, uz ocenjivanje sa + (-) ili uzdignutim (spuštenim) palcem, moguće ostavljati komentare na postavljeni sadržaj ili razmenjivati mišljenja u okviru opštih i tematskih foruma. Kao u svakoj poštanskoj kočiji, i ovde se brzo izdvajaju prepoznatljivi tipovi ljudi koji su se zajedno našli na putovanju.

Uz malo iskrenosti prema sebi, siguno ćemo se pronaći u nekom od ovih tipova, a verovatno priznati i to da smo, bar neko vreme ili u određenim situacijama, pokazivali osobine nekih drugih, čak i onih koji nam se nimalo ne dopadaju…

 

 

 

 

Kritičari

 

Iznoseći svoje mišljenje, kritičar se trudi da ima konstruktivni pristup i pokaže dobru nameru.

Nastoji da svojim komentarima i predlozima, ako je to moguće, poboljša stanje onoga na šta se kritika odnosi, a ako ta opcija ne postoji, da obavesti druge o svom mišljenju i ostavi im izbor da se na njega oslone ili ga zanemare.

Kada ukazuje na ono što mu se lično dopada ili ne, uvek objašnjava zašto je to tako.

Ako predlaže promene, drukčiji pristup problemu ili rešenje, radi to razložno i sa osnovnom pristojnošću, bez zahtevanja ili naređivanja.

Kod konstruktivne kritike, u većini slučajeva nema negativnog naboja, ona je gotovo neutralna, jer se usredsređuje na opisivanje i analizu onoga što kritičar sam opaža, a iznosi kako bi doprineo nekom razvoju ili boljitku.

 

 

 

 

Pametnjakovići

 

Na različite vrste informativnih statusa, uvek ćemo pročitati bar pokoji komentar onih koji baš sve o tome znaju.

Ove sveznalice najbolje se razumeju u medicinu, psihologiju, politiku, ekonomiju, tehniku, modu, kulinarstvo, fitnes, ljubavne probleme...

Oni imaju (najčešće teoretsko) rešenje za svaki problem i zbog toga jednostavno pucaju od samopouzdanja.

Iako ponekad zalaze u domen konstruktivnog kritičara, uglavnom se ne slažu sa iznesenim informacijama, već imaju potpuno drukčije mišljenje, koje pokušavaju da predstave kao jedino ispravno.

U najboljem slučaju, uvek imaju barem nešto da pridodaju, razrade ili pojasne.

Prilikom učešća u diskusijama i komentarisanju, prethodno istražuju suprotne stavove o temi koja je u pitanju, pa neretko koriste ovako pronađene tuđe argumente pri ubeđivanju u neispravnost ili manjkavost onoga što je objavljeno.

 

 

 

 

Impresionisti

 

Pripadnici ovog tipa postavljaju komentare pune oduševljenja, koji se odnose na nekog ili nešto što bi se moglo nazvati idolima: svoje omiljene bendove, pevače, glumce i druge poznate ličnosti, kojima su impresionirani, poistovećuju se s njima i doživljavaju ih kao svoj super-ego.

Oni osećaju neodoljivu potrebu da to sa svima podele i očaraju ih svojom ličnom impresijom.

Postoje i negativni impresionisti, koje možemo nazvati i pljuvačima, a njihovo područje delovanja, ako se proširi na razne likove i pojave, često zalazi u hejtersko.

 

 

 

 

Usamljeni druželjubivci

 

Mada se obično misli da većina ljudi koja se druži preko Interneta spada u lično neostvarene čudake, koji sa drugima ne umeju da kontaktiraju drukčije, neka istraživanja o tome govore suprotno.

Mnogo usamljenih druželjubivaca, sasvim su uzorni građani, na svoj način uključeni u društvo, a često i vrlo komunikativne, obrazovane i uspešne osobe.

Uprkos želji da ostvare normalnu komunikaciju i odnose, ove ljude u tome sprečava nedostatak slobodnog vremena, neko ranije razočaranje, a često i izvesna vrsta “gadljivosti” na jurenje okolo u potrazi za poznanstvima, prijateljima i istomišljenicima, po kafićima i drugim javnim mestima.

Ovakvi tipovi ljudi mogu se prepoznati po otvorenosti, srdačnosti i savršenom razumevanju koje su uspostavili sa nekolicinom sličnih, anonimnih duša, kojima takođe iz nekih razloga odgovara da se preterano ne izlažu kontaktima uživo.

 

 

 

 

 

Dušebrižnici

 

Oni su tip ljudi koji su uvek tu da nam skrenu pažnju i upozore nas na nadolazeće ili tekuće strahote i katastrofe, koje nas sa svih strana okružuju.

Kod drugih (i, naravno, kod sebe samih) stvaraju iluziju kako samo žele da pomognu.

Čak i okviru tema koje nemaju veze sa situacijom u zemlji i svetu, ovi komentatori će nas uvek podsećati na “krizu i opasnosti svuda oko nas“ i na to da “neko nema hleba da jede“, dok mi, siti i napiti, sedimo u toploj sobi i ćaskamo.

Već na samu najavu moguće ujdurme, oni objavljuju svoju veliku brižnost, objašnjavajući razloge tako detaljno i zdušno, pa se zbog njih mnogi nađu u situaciji da se osećaju totalno neobavešteno.

Uvek u (verbalnu) akciju kreću ne čekajući da se stvar zahukta, a ako se to stvarno dogodi, zadaju nam završni udarac, pravdajući se (i pomalo likujući) u stilu “lepo sam vam rekao” ili “na vreme sam upozoravala”, tako da nije čudno to da nas ponekad podsećaju na neku vrstu ljubaznih hejtera.

 

 

 

 

Politički disidenti

 

Njihove glavne teme uvek su politika i političari, koji su ujedno krivci za sve što se dešava u celom svetu, pa i u njihovoj kući, porodici i bliskom okruženju.

Čak i kada se razgovara o lošem vremenu, zubobolji ili emotivnim problemima, uvek će se naći neko od političkih disidenata, ko će prokomentarisati da su “za sve to krivi ovi naši političari“ ili zaključiti da “nije ni čudo, kad živimo u ovoj zemlji“.

 

 

 

 

Hejteri

 

Hejtovanje je pojava u kojoj nije reč samo o jednostavnoj mržnji, nego o načinu života, imidžu i sredstvu za postizanje nekih, mnogima neshvatljivih ciljeva. Gotovo je postalo čudno ako, u bilo kojoj vrsti komunikacije, ne čujemo primedbu nekog hejtera koji pokušava da se istakne svojim potkopavajućim komentarom.

“Bacanje hejta” postalo je tako uobičajeno, da ga je vrlo teško izbeći, a često mu nije lako ni odoleti, barem u smislu izražavanja kontrahejta na početni.

Pojava je verovatno započela permanentnim cinizmom, ali je vremenom začinjena novim oblicima ponašanja, žargona i mimike (koja se u sajber-prostoru može izraziti nepresušnim dijapazonom odgovarajućih emotikona).

Komentare pojedinih hejtera, koji su već stvorili sebi imidž, mnogi očekuju kao nešto što će ih do suza nasmejati orginalnošću ili sablazniti skarednošću, psovkama i uvredama.

Teme hejtovanja su neiscrpne. Za sledbenike ovakvog ponašanja i komunikcije, nema pauze radi predaha i ne postoje nedodirljivi. Hejteri se uporno trude da nekome ili nečemu prišiju neku negativnu kvalifikaciju i ne zaustavljaju se na tome. Objekat hejta mora se dodatno poniziti, izvređati i povrediti, bez nekog opravdanog razloga.

U ovaj tip ljudi ne spadaju samo asocijalni mračnjaci, buntovnici, reperi ili problematični đaci.

Političari su usavršili hejtovanje, a neki sportisti su ga čak proširili, sa verbalnih i gestikularnih, na fizičke okršaje.

Pored toga, pojavljuje se sve više hejtera-pozera, koji se trude da prate trend, kako bi ušli u društvo već popularnih pravih hejtera, pa se tako i ponašaju.

Ponekad se dešava da neko hejtera doživljava kao dežurnog kritičara, mada je razlika između njih značajna.

Za razliku od kritičara, koji uvek navodi razloge zbog kojih mu se nešto ne sviđa i sve potkrepljuje dodatnim objašnjenjem, hejter ne daje obrazloženja, a najčešće čak i razloge ne pominje. Dok je konstruktivnoj kritici cilj da stvori nešto novo (ideju, percepciju...), hejt uglavno deluje destruktivno.

Hejt uvek mnogo više govori o samoj osobi koja ga praktikuje, nego o predmetu ili pojavi kojih se dokačila.

Hejter je uglavnom nezrela osoba koji brine isključivo o sebi i svojim potrebama, željama i emocijama. Zaslepljen ličnim nezadovoljstvom, nervozom i frustracijom, ne uspeva da prepozna bilo šta dobro i lepo, pa širi ličnu negativnu energiju, čineći da se i drugi osećaju loše, iznervirano, povređeno i iscrpljeno.

 

 

 

 

 

Botovi

 

Bot je skraćeni naziv za robota i označava računarski program koji se izvršava samostalno. Na Internetu, pod ovim se pojmom podrazumevaju softverski “agenti” koji mogu da komuniciraju sa korisnicima standardnih mrežnih servisa, kao da su i sami ljudi.

U praksi se najćešće koriste za odgovaranje na pitanja o vremenskoj prognozi, sportskim rezultatima, poštanskim i telefonskim brojevima, deviznom kursu, voznom redu... U onlajn igrama, mogu da oponašaju ljudskog protivnika igraču.

U prenesenom smislu, bot označava onoga ko, bez obzira na lično opredeljenje, automatski radi u korist određene političke partije i njenih vođa, tajkuna i drugih uticajnih ličnosti ili kompanija. O njima postavlja pozitivne, čak veličajuće komentare, sve slične tome lajkuje, a sve negativne ocenjuje minusima.

Suština botovanja je lažno predstavljanje slike javnog mnenja, koje sprovode ljudi koji su za to plaćeni ili na drugi način nagrađeni. Oni nisu tu da misle, nego da prenesu i umnože zadate poruke, po proverenom Gebelsovom metodu koji kaže da “dovoljno puta ponovljena laž postaje istina“.

Kvalitetno botovanje, pored ocenjivanja i štancovanja naručenih komentara na Internetu, podrazumeva i masovno uključivanje i aplaudiranje (ili burno negodovanje) u televizijskim i radijskim emisijama, u kojima gostuje neko od njihovih “poslodavaca” (ili njegovi oponenti).

Mada to niko otvoreno ne priznaje, svaka stranka (korporacija, velika javna akcija…) ima botove u svojim redovima, a već po potrebama i mogućnostima, iznajmljuje i armiju dodatnih, najčešće tokom predizbornih kampanja (ili pre uvođenja novih nepopularnih mera), kada njihova neočekivana najezda, za koju su dobro obučeni i blagovremeno organizovani, može dosta da utiče na dotad nezainteresovane ili neopredeljene delove populacije.

Čini se da botovi ne vode puno računa o načinu na koji plasiraju komentare, niti o njihovoj sadržini. U njima se najčešće nalazi dosta pravopisnih i gramatičkih grešaka ili arhaičnih izraza, ali se to radi sa dobro osmišljenim motivom, da čitaoci steknu utisak kako ga je pisala “mudra seda glava iz naroda”, a ne obučeni iznajmljeni komentator.

Iz istih razloga, botovi kao nik vole da koriste starinska imena, uz koja dodaju godište koje ukazuje na zrelost i iskustvo. Vrlo često koriste različite identitete, kako bi se stekao utisak da veliki broj ljudi stoji iza istog mišljenja.

Njihovi komentari mogu se prepoznati i po tome što su reklamerski i vrlo slični, a pošto svaki bot koristi nekoliko različitih adresa i nikova, dešava se da na istoj stranici budu objavljeni doslovce prekopirani komentari, poslati pod različitim imenima.

Takođe je upadljivo to što botovi osobu u čiju korist rade redovno nazivaju “gospodinom” (“gospođom”) ili uz njeno ime stavljaju zvučnu titulu (koja joj često nije primerena), što nezavisni komentatori vrlo retko rade, i to uglavnom ako je reč o podrugljivom tonu ili kada je stvarno u pitanju neka izuzetna i opšte poštovana ličnost, sa autoritetom koji niko ne osporava.

I pored toga što botovi posle kratkog vremena postaju lako uočljivi, neki su pri botovanju veoma strpljivi, talentovani i imaju “jak stomak”, pa im uspeva da, korak po korak, izmanipulišu veliki broj ljudi, pre nego što budu provaljeni.

Stoga, stalno upućivanje javnosti na kritičko mišljenje i nepodleganje propagandi, predstavlja jedini način da se botovi razotkriju i drže na distanci.

 

 

 

 

Trolovi

 

Prema nordijskoj mitologiji, trolovi su čovekolika stvorenja koja, po legendi, namerno uzrokuju različite štete.

Slična pojava postoji i na Internetu, isto se zove i verovatno je jedna od najmorbidnijih i najiritantnijih stvari sa kojima se srećemo na Mreži.

Trolovanje se definiše kao obmanljivo, remetilačko i destruktivno ponašanje u socijalnom okruženju, bez ikakvog vidljivog razloga i svrhe. Iako je ovaj fenomen paralelan botovanju, među njima postoje značajne razlike.

Dok je zadatak botova da, u okviru postojeće teme, umnožavaju hvalospeve o određenoj opciji i negativno ocenjuju ostale, trolovi se uvek trude da potpuno razbiju dotad ostvarenu komunikaciju i odvuku je na neke druge koloseke.

Trolovi su definitivno najpoznatiji komentatori na Fejsbuku i na stranicama sa vestima, ali se pojavljuju i na drugim sajtovima, blogovima, forumima i četovima uz igrice. Njima je svejedno gde će upasti, bitno im je da u svaku diskusiju unesu zlu krv. Nije im cilj da budu u pravu, već samo da kontriraju, bez ikakve logike i argumenata, i da svojim komentarima i izjavama sve ostale izvedu iz takta.

Njihov je jedini pokretač to da ljude iznerviraju, nateraju ih da emotivno reaguju i dovedu ih do ludila, kako bi se naslađivali njihovim reakcijama.

Dok hejteri, uprkost svojoj stalnoj negativnosti, u retkim trenucima umeju da budu duhoviti i pomalo simpatični, kod trolovske vrste ovo nikada nije slučaj.

Dok čita njihove opaske, većina ljudi ostaje u šoku, pitajući se imaju li oni uopšte bilo kakvu svest o životu, da li tr(ol)uju namerno, samo da bi se na perverzan način zabavili, ili su to osobe sa nekim težim mentalnim i psihičkim poremećajem.

Ovakvi ljudi postoje i u našem fizičkom okruženju, ali se većina njih rado preselila u anonimnost Mreže, odakle imaju više mogućnosti da svojoj zlobi daju najširu dimenziju i da steknu mnogo više žrtava, bez nekih naročitih posledica.

Nekolicina istraživanja i studija, pokazala je da onlajn-trolovi imaju ozbiljnih problema sa psihom.

Zastrašujuće je to što oni strateški planiraju manipulaciju i emocionalnu destabilizaciju svojih žrtava, što već spada u domen psihopatije, sadizma i smišljenog energetskog vampirizma.

Za njih ne postoji empatija ni kajanje, već samo užitak u eksploataciji tuđih osećanja i sadistička radost u tome da zagade sve što je dotad bilo lepo, čisto i konstruktivno.

S obzirom na to da naši burni emocionalni odgovori za trolove predstavljaju hranu, pa im je stoga uvek cilj da nas izmaltretiraju, umesto da stvarno učestvuju u bilo kakvim drugim aktivnostima, debatama ili druženjima, jedini način da se protiv njih izborimo jeste to da ih ignorišemo i da ih, uzdržavanjem od bilo kakve reakcije, potpuno izgladnimo…

 

 

 

 

  • Nazad
Komentari
Shadow
Shadow
1
Internet je postao gradski trg globalnog sela našeg vremena. Mislim da je jedna od najstrašnijih "modernih" rečenica: "Internet je pao" !  biggrin 
Interesantan tekst delikates  :ok:
  • 11/Nov/2017

Chat