» Život i stil

Narcisoid: Sliku svoju ljubim

Narcisoid: Sliku svoju ljubim

 

Živeo jednom predivan mladić Narcis, koji je bio tako lep, da bi se svaki momak ili devojka zaljubili u njega istog trenutka kada bi ga ugledali. Ali, on je bio bezosećajan i nikoga nije voleo. Neko od nesrećnih obožavatelja, u svojoj povređenosti i očajanju, prokleo ga je na to da se i on zaljubi u nekog nedostižnog…

Jednoga dana, Narcis je otišao u visoka brda i naišao na jezerce sa vodom bistrom kao suza, okruženo visokim stenama, tako da nikakav vetar nije mogao da ga zatalasa. Kada je kleknuo da se napije vode, prvi je put ugledao svoj lik jasno, kao u ogledalu. Zadivljen tim prelepim licem, nagnuo se još jače...

To je sigurno neka vodena vila, pomislio je. Poželeo je da je poljubi, ali čim je njegov dah dotakao vodu, lik je nestao u jezeru. Narcis je osetio kako mu ljubomora razdire srce.

Kada se lik ponovo pojavio, ispružio je ruke da ga dodirne, a slika u vodi učini isto. Tek što su im se ruke dotakle, lepo stvorenje ponovo nestade… Ako ne smem da te dodirnem, dopusti bar da gledam tvoje lepe oči, pomisli on.

Slika ga je netremice gledala, a Narcis se tako zaljubio u nju, da više nikad nije hteo odatle da ode. Bio je toliko opčinjen, da je jednoga dana upao u jezero i utopio se.

Na tom mestu, iznikao je cvet, koji su vodene vile prozvale narcisom…

 

 

 

 

Na osnovu legende o Narcisu, jedan dosta čest poremećaj ličnosti dobio je naziv narcisoidnost. O njemu uglavnom vlada mišljenje da je karakterističan za osobe koje previše vole sebe. Međutim, istina je potpuno drukčija: narcizam nije ljubav prema sebi, već opsednutost lažnim sobom, odnosno predstavom o sebi, onakvom kakva se prikazuje drugima.

Narcisoid u stvari premalo voli sebe, jer je iznutra prazan i nema autentični identitet, već ga glumi i pozira, odnosno stvara u zavisnosti od tuđeg odobravanja i divljenja. Nema osnovno samopouzdanje i podršku samom sebi, pa to traži od drugih, trudeći se da ostavi utisak i zavede uvežbanim nastupom, kako bi privukao pažnju ljudi koje u stvari prezire.

Za njega su karakteristični hronična zavist, manipulativnost, nedostatak empatije, nesposobnost da voli i doživi duboka osećanja i, kao posledica toga, instrumentalizacija seksualnosti svođenjem na fizički kontakt.

Za narcisa je takođe specifično to da skoro uopšte ne razgovara o svom unutrašnjem životu: sećanjima, snovima, idejama, utiscima… Ne priča o tome kako je naučio nešto o sebi ili o svetu.

Ne deli sa drugima svoje želje i osećanja. Ne razmenjuje mišljenja, niti traži savete o mogućnostima da savlada svoje poteškoće ili reši problem, ali zato očekuje da ih drugi sami registruju i reše umesto njega.

Njegova osnovna odlika je prenaglašenost sopstvene važnosti, tzv. grandiozni doživljaj, što uključuje preokupaciju autističnim fantazijama o bezgraničnom uspehu, moći, bogatstvu, genijalnosti, lepoti ili savršenoj vezi, gde ga svuda očekuju poseban tretman, odobravanja i aplauzi.

Narcis u stvari živi u svom malom, zatvorenom, izmišljenom svetu i doživljava tzv. narcističku povredu svaki put kada se tu umeša realnost.

Zbog niskog samopoštovanja, raspoloženje mu je nestabilno, što se često manifestuje kroz preosetljivost na svaku vrstu razbijanja iluzija, neslaganja, suprotstavljanja i kritike, a ispoljava se kao tzv. narcistički bes…

 

 

 

 

U pshihologiji, pojam narcizma uveden je da označi nezrele emocije, što predstavlja uobičajenu početnu fazu razvoja deteta, jer je ono u stanju da voli samo one za koje oseća da su mu neophodni („volim te zato što mi trebaš“).

Sa razvojnog stanovišta gledano, da bi neko voleo druge, neopodno je da prvo zavoli sebe. Zbog toga neki psiholozi razlikuju zdrav i patološki narcizam. Kod prvog slučaja, u stvari je reč o normalnom samopoštovanju, dok kod drugog ono ne postoji ili je na veoma niskom nivou, pa se odlikuje doživljajem praznine i nekompetentnosti, izraženom potrebom za autoritativnošću, strahom od gubitka kontrole i vezivanja...

U osnovi ovakvih ponašanja i strahova često leže preterani i prevremeni zahtevi za postizanjem samostalnosti, uz istovremeno uskraćivanje podrške od strane roditelja. Ovo naglo „guranje u životnu arenu“ dovodi do viđenja sveta kao opasnog i represivnog mesta, kao i doživljaja da je sigurnije ne oslanjati se na druge, jer mogu da iznevere.

S druge strane, kada dete u određenom dobu samo iskaže potrebu za tim da ispituje svet oko sebe, što je značajno za uspostavljanje granica i sticanja osnove budućeg identiteta, neophodno je da roditelj ovo privremeno udaljavanje prihvati kao normalno, uz nedvosmisleno stavljanje do znanja da posle tih izleta uvek može i treba da mu se vrati, radi podrške, topline i razmatranja novostečenih iskustava, kako bi moglo sigurnije da nastavi svoja istraživanja.

Međutim, ako je dete nesigurno u roditeljsku ljubav, sputano njihovom posesivnošću, strahom, nepoverenjem i preteranim ograničenjima pod izgovorom zaštite, ono će biti u opasnosti od formiranja nestabilnog identiteta i stvaranja raskoraka između svoje stvarne prirode i zamišljene slike o sebi.

 

 

 

 

Narcisoidi koji su skloni hvalisaju i veličanju sebe pred širokim auditorijumom, dobro su nam poznati. Ipak, postoje i oni koji umeju da budu neupadljivi u javnosti, zadržavajući svoju sujetu i autokratsko ponašanje za ljude koji su im najbliži i trebalo bi da im budu najdraži.

Kada su emotivne veze u pitanju, narcis oseća večitu glad za stimulacijom, sklon je dramatizaciji, egzibicionizmu, stalnom zahtevanju pažnje, pohvala, uzbuđenja... Mada se u početku prikazuje sasvim drugačije, on u stvari mnogo traži a malo daje, jednostrano očekujući da mu drugi ispunjava sve želje i potrebe.

Nepouzdan je, sujetan, sebičan, sklon manipulaciji i pretvaranju. Lako se ushićuje, a još brže razočarava i pritom uvek optužuje druge, izazivajući im osećaj krivice i narušavajući samopouzdanje stalnim kritikama.

Spolja je perfekcionista, veliku pažnju posvećuje izgledu, a to zahteva i od osobe sa kojom je u vezi.

Prirodni proces starenja ne prihvata i svim sredstvima se trudi da ga ublaži, makar kroz osvajanja osoba znatno mlađih ili lepših od sebe. Zbog ovoga je sklon i prevarama, paralelnim vezama, kompulzivnoj seksualnosti i promiskuitetu.

Ne može da podnese samoću, stalno mu je potreban neko drugi da se u njemu ogleda i da mu „goji“ samopouzdanje.

Stalna dramatizacija mu pomaže da se oseća živim, jer je iznutra prazan. Iz tog razloga, sklon je samodestrukciji, najčešće u vidu štetnih navika i raznih zavisnosti... 

 

 

 

 

Kao posledica straha od napuštanja, kod njega se javlja i strah od vezivanja, pa su mu veze burne i kratkotrajne.

Najčešće bira osobe koje su imale emocionalno otuđenog roditelja, za čijom su pohvalom bezuspešno čeznule, pa ovakav scenario ponavljaju u nadi da će ovoga puta imati srećniji ishod.

Zanimljiv je i osobama bez samopoštovanja, jer stvara iluziju posebnosti, opčinjenosti i upornosti dok ide ka svom cilju, kao i onima koje su sklone zavisničkim vezama ili se trenutno nalaze u životnoj krizi zbog gubitka bliske osobe, razvoda, nedostatka posla...

Kada narcis oseti da neka osoba počinje da se vezuje za njega, bilo da je u pitanju zaljubljenost ili neka druga vrsta odnosa, on će početi da uzvraća prljavo, tako što će od nje zahtevati da se ponaša i sve radi na njegov način, a to će maksimalno podržavati verbalnim i emocionalnim nasiljem.

Neumorno će se truditi da je promeni, odnosno „poboljša“, počev od teranja na podvrgavanje raznim tretmanima i plastičnim operacijama, pa do farbanja kose sopstvenoj deci, kako bi bila prilagođena isfantaziranim idealima izgleda.

Ukoliko pritom doživi otpor, on će „neposlušnike“ sankcionisati…

Pošto poklanja pažnju jedino svojoj uobrazilji, a ne osobi sa kojom je u vezi, u njemu će i najobazrivije sugestije o zajednićkom pokušaju da se problemi reše izazvati jednu od dve moguće reakcije: napad ili demonstrativno napuštanje.

Mada može biti sklon i fizičkoj agresiji, ovo se događa samo kada je ubeđen da za to neće odgovarati, pa se sve mnogo češće svodi na istresanje gomile besa, prezira, pogrda i pretnji, nakon čega sledi naglo hlađenje i nastavljanje po starom, kao da se ništa nije dogodilo, što se s punim pravom očekuje i od partnera.

Svoje pravo lice narcis najčešće otkriva kada osvoji žrtvu, a zatim je napušta u potrazi za novim obožavaocem. On će uvek bežati od stvarne bliskosti, jer to povećava rizik da će morati da se prikaže u pravom svetlu.

Ako u vezi doživi narcističku povredu (kritiku, razočaranje ili napuštanje), spolja deluje slomljeno, ali je to varka, jer u stvari nije u pitanju iskrena tuga, već se, ispod prvobitnog šoka usled povređenog ega, nalazi samo osećaj praznine zbog neodgovaranja drugih na sopstvene potrebe i mržnja sa željom za osvetom.

U ovakvom stanju, kod njega se pojačava hipohondrija, nastaju burne promene raspoloženja i uobrazilja o tome da je njegov problem jedinstven i da ga mogu razumeti samo posebni ljudi.

Ovo se takođe može manifestovati velikim trudom da obnovi prekinutu vezu, samo da bi je ovoga puta sam prekinuo i tom „pobedom“ održao svoje klimavo samopouzdanje…

 

 

 

 

Kada je porodica u pitanju, zdrav ponos roditelja je normalan, kao i potreba da ga dete prihvati.

Međutim, narcisu je najvažniji prestiž. On decu doživljava samo kao nastavak sebe, pa ih odmalena zatrpava raznim „slobodnim“ aktivnostima, i to ne onima za koje je dete pokazalo posebnu želju i interesovanje, već onima u kojima je nekada sam imao potrebu da se istakne i koje smatra za popularne, retke, ekstravagantne, ili da će u budućnosti doneti bilo koji vid koristi, od materijalne do raznih vidova lične promocije.

On od dece očekuje vrhunski uspeh i to im stalno stavlja do znanja, čak je besan i razočaran ako ona to ne ostvare. Od svih članova porodice očekuje bezrezervnu poslušnost. Uvek smatra da na sve ima pravo, pa od svih zahteva da se automatski slažu sa njegovim željama.

Kada poželi nešto da učini, svi ostali odmah moraju da otkažu planove ili prekinu ono što su dotad radili, kako bi mu se našli pri ruci kao oruđe.

Ukoliko se njegova očekivanja ne ispune, kod narcisa će odmah uslediti izliv besa ili frustracija.

Ne zanima ga iskrenost i razmena mišljenja, bitno je samo da mu se što češće i glasnije ponavlja „razumem“, „u pravu si“ i „na raspolaganju sam ti“.

 

 

 

 

U poznijim godinama, narcis često stvara pravi pakao u porodici. Takmiči se sa ostalim članovima na svim poljima: u odnosu na spoljašnji izgled, pamet, znanje, društveni uspeh...

Kada onemoća, traži od njih, kao i od drugih u okruženju, da svu pažnju posvećuju samo njemu, a pritom mu ništa nije dovoljno dobro, jer uvek smatra da zaslužuje mnogo bolji tretman.

Mada u društvu često igra ulogu dobrog i požrtvovanog bračnog druga i roditelja, on porodici obezbeđuje samo one spolja vidljive i merljive stvari, a u stvari je hladan i neosetljiv za njihove stvarne potrebe, uključujući i dečje, pa se trudi da njihovo vaspitanje i komunikaciju sa njima prebaci na druge, dok prednost daje zadovoljenju sopstvenih želja, doživljavajući roditeljstvo kao nešto što mu narušava lični komoditet.

Ono što drugi izgrađuju kao stabilni i uravnoteženi porodični život, za narcisa predstavlja osrednjost iznad koje pokušava da se izdigne...

 

 

 

 

Kada je reč o prijateljskim odnosima, narcis može da bude vrlo zanimljiv, zabavan i društven. Međutim, u njegovim vezama nema uzajamnosti, jer od njih očekuje da uvek bude na dobitku, a pruža samo ono što mora kako bi to ostvario.

Vrlo brzo sklapa intenzivna prijateljstva, ali ih isto tako naglo napušta, posebno ako očekivana podrška izostane ili ako doživi kritiku, ma koliko ona bila dobronamerna i konstruktivna.

Ukoliko se neko od prijatelja u bilo čemu ne slaže sa njim, narcis će ga bez pardona optužiti za to da ništa ne shvata, da izmišlja ili laže, uz uobičajenu konstataciju da je glup, plitak ili lud, a zatim će prekinuti čak i neki od malobrojnih dugogodišnjih odnosa.

Netolerantan je prema tuđim mogućnostima, navikama i vremenskim okvirima za druženje, jer je sebi najvažniji, pa prijatelje „skida sa čiviluka“ po potrebi, zove ih i posećuje nenajavljeno, u bilo koje doba, podrazumevajući da će mu, bez obzira na njihovo trenutno raspoloženje i obaveze, posvetiti punu pažnju.

S druge strane, ne poštuje unapred dogovorene termine, pa na zakazane susrete kasni, požuruje ili sa njih potpuno izostaje bez potrebe da se opravda.

Sklon je stalnom moralisanju, deljenju saveta i „prosvećivanju“ drugih, ali se ponaša kao da se sve to na njega lično ne odnosi. Intenzitet prijateljstva meri po količini ustupaka koje je od drugih dobio, a uvek smatra da ih je zaslužio i više.

Nije voljan i sposoban da prepozna potrebe i osećanja drugih ljudi, niti da sa njima saoseća. Automatski se isključuje kada neko pokušava da mu ukaže na sopstvene probleme, stanja i osećanja, a ponekad je čak sklon likovanju kada vidi da je drugima loše, jer ga to izdiže iznad njihovog nivoa, što već zalazi u ozbiljnu psihopatologiju.

Voli da bude okružen „facama“, ljudima na značajnim pozicijama u društvu ili fizički privlačnim osobama, koje smatra za svoje lične trofeje i očekuje da mu svi na tome zavide. Trudi se da bude viđen na mestima koja su u trendu, nosi istu takvu garderobu (obuću, šminku, nakit...), vozi takva kola…, jer se tako i sam oseća važan.

U sliku o sebi uklapa samo delove koji su u skladu sa tim lažnim sjajem, dok sve ono što nije „in“ odbacuje.

Ovako se predstavlja i na raznim društvenim mrežama, sa kojih retko izostaje, stvarajući tako još veći jaz između stvarnog i lažnog ja... 

 

 

 

 

Normalni ljudi rade kako bi ispunili neke svoje želje i ostvarili određene ciljeve, pa makar to bila samo finansijska sigurnost koja će im omogućiti da se u slobodno vreme bave stvarima koje ih nadahnjuju, opuštaju ili zabavljaju.

Narcise nikad ne zanima ono što im ne može doneti obožavanje, pa kao svoj cilj vide jedino moć, neprikosnoveni autoritet i tuđe laskanje, a smatraju da radi toga imaju pravo na sve što mogu da uzmu.

U svakom poslu očekuju privilegije i povlađivanje, uz „prirodno pravo“ na eksploataciju, bez brige o tome koliko će ostale ovo koštati.

Posao je za narcisa uvek neka vrsta nadmetanja. U početku izgleda kao najveći entuzijasta, što brzo bude primećeno i nagrađeno. Ipak je uvek zavidan prema uspehu drugih, pa se poredi i takmiči sa njima na krajnje demagoški način. Uvek je ubeđen i tvrdi da bi sve mogao da uradi bolje, ali to obično samo ističe, ne potvrđujući na delu.

Često odaje utisak poslovno uspešnog čoveka, jer u profesiju ulaže mnogo, zbog slave i prestiža. Od njega se može očekivati i to da se maksimalno služi prečicama i prevarama, da se bavi nemoralnim i nezakonitim poslovima ili da nemilice „gazi preko ljudi“, ako je ubeđen da će proći nekažnjeno i da ga niko ne može zaustaviti.

Pritom ga nije briga šta će drugi o njemu misliti, osim u slučaju kad ih se zbog nečega plaši. Za narcisa je strah jedini autoritet. Dok se prema svim drugim ljudima ponaša kao prema smeću, prema onima kojih se boji vrlo je snishodljiv. Zna kako da se dodvori, jer smatra da cilj opravdava sredstvo.

Prema nadređenima je lažno ponizan iako ih stvarno ne podnosi, dok kolege i one na nižem položaju šikanira, nadmeno pokazujući moć ignorisanjem, nipodaštavanjem, ismevanjem, kašnjenjem, neodgovaranjem na molbe, primedbe, pitanja i mejlove...

Pritom uvek ističe svoju visoku odgovornost, požrtvovanje i nesebičnost, omalovažava doprinose drugih i žali se kako ni od koga ne može da očekuje pomoć, jer saradnici nisu u stanju da funkcionišu bez njega.

Mada su mu ambicije i aspiracije najčešće veće od stvarnih talenata i umeća, uvek će tvrditi kako postiže spektakularne rezultate samo zbog svojih sposobnosti, bez prevelikih investicija, ostavljajući utisak da su njegovo vreme i novac vredniji i efikasniji od tuđih.

Ističe se držanjem i oblačenjem, mada ponekad može glumiti skromnost, a potrebu za posebnošću ispoljavati kroz nesvakidašnje poslove i aktivnosti, interesovanja i hobije.

Poistovećuje se sa svojom profesijom i statusom, a zaboravlja da pri uspinjaju treba biti pažljiv, jer ne pomišlja na to da uvek postoji i mogućnost suprotnog smera kretanja…

 

 

 

 

Posle svih saznanja i razumnih razmatranja o narcisoidu, najčešće postavljamo pitanje: zbog čega smo gotovo svi imali barem jedno iskustvo sa nekim od njih i zašto nam se takvi ljudi ponekad dopadaju, pa dugo ostajemo uz njih mada nas fizički, mentalno i emocionalno eksploatišu i otimaju nam energiju, poput vampira koji uzimaju sve što im možemo dati, a uzvraćaju tako što nas, nakon potpunog iscrpljenja, proklinju i odbacuju kao dotrajalu bateriju.

Racionališemo to objašnjenjem da ih u početku nismo registrovali, jer su majstori pretvaranja i obmane. Međutim, ako nam se pogrešni izbori ponavljaju, moramo nad njima najozbiljnije da se zamislimo.

Psiholozi, psihijatri i iscelitelji upućuju nas na to da ljudi sa narcisoidnim poremećajem ličnosti nikad ne traže pomoć, niti dolaze na razgovore, jer ovo uopšte ne shvataju kao svoj problem. Međutim, članovi njihovih porodica su stalni pacijenti, prvo u pokušaju da sa njima izađu nakraj, a kasnije zbog nervnih i psihičkih poremećaja koje su u ovakvom odnosu zapatili…

Sa narcisom je moguće održavati vezu, čak i tokom dužeg vremena, ali je pitanje koliko je ovo uopšte vredno truda.

Osnovni uslov za to je stalni oprez i držanje distance, sa samo povremenim i kratkim kontaktima, što jednostavno nije moguće kada je u pitanju zajednički život. Sa njima se moramo ponašati kao sa hendikepiranom decom (pritom zanemarujući svu ostalu), davati im šta god požele i stalno im povlađivati, bez očekivanja da će oni to primetiti, a kamo li odužiti se.

 

Praktični test za razotkrivanje narcisa u svom okruženju mogao bi da se svede na vrlo jednostavni apel, u smislu: „Molim te, imaj srca“ ili „Nemoj opet to da radiš, jer me vređa i boli“. Ako testirana osoba na ovako iskrenu molbu odgovori cinizmom, ignoriše je ili dotadašnju situaciju načini još gorom, to je znak da je krajnje vreme shvatiti je na pravi način, što podrazumeva i brzo sklanjanje od nje, po svaku cenu, bez obaziranja…

 

 

 

 

Narcističkom poremećaju ličnosti jednako su sklone osobe oba pola, svako na svoj način, ali sa mnogo zajedničkih crta, a o narcisu se češće govori u muškom rodu jedino iz razloga što se poučna legenda o njemu odnosi na mladića.

Na kraju, nekoliko citata, koji mogu da posluže kao skraćena verzija cele ove priče:

 

Narcisi su ljudi koji brinu jedino o sebi, razumeju samo svoje nevolje i sve vide samo iz svoje perspektive.

 

U komunikaciji sa narcisom, uvek si kao uhapšenik: svaka reč koju izgovoriš može se (i hoće) upotrebiti protiv tebe.

 

Narcis nikada ne preispituje sebe, jer zna da je problem uvek u nekom drugom.

 

Od narcisa ćete uvek čuti savet „preboli to“, jer su vaša osećanja za njega otrcana. Problemi gde nije on u pitanju, uopšte ga ne zanimaju.

 

Narcis uvek stvara sliku po kojoj je on, sa svakog aspekta gledano, nevina žrtva. Istina će ga uvek vređati.

 

Narcis se uvek trudi da izoluje svoju metu, ogradi je od sveta, odvoji od bliskih ljudi i zarobi je u nezdravom odnosu, ostavljajući je bez mogućnosti da se obrati nekome ko će joj dati podršku.

 

Narcis uvek ima nekog koga će optužiti za destrukciju svog života, a to je najčešće upravo ona osoba koju on sam pokušava da uništi.

 

 

 

 

  • Nazad
Komentari
BadAss
BadAss
1
Uvek dobri članci u magazinu i zanimljivi  biggrin inače nikada nisam shvatao te osobe koje su lešpe od drugih pa vole to da ističu i da se uzdižu u društvu, meni to nije zanimljivo jednostavno ne shvatam poentu toga pa šta ako si lep (nije da sam zbog toga ljubomoran nego me nervira) jednostavno nije svakog život mazio i nije svakom upala sekira u med.
  • 06/May/2018
delikates
BadAss,  papa  biggrin
  • 06/May/2018

Chat