» Život i stil

Od istine do fikcije: Karma

Od istine do fikcije: Karma

 

 

Mada je pojam karme, naročito u poslednjih pedesetak godina, postao izuzetno popularan u svim kulturama, o suštini ove pojave većina ljudi veoma malo toga stvarno zna, pa je uglavnom poistovećuje sa religijskim raspravama o sudbini, kažnjavanju i okajavanju greha ili o zamagljenom obećanju nagrade za određena dobra dela, što gotovo izričito zahteva bespogovornu poslušnost, stalno odricanje od sebe i dobrovoljno prepuštanje vlasti nespoznatljivog vrhovnog autoriteta.

U ovakvim tumačenjima karme postoji zrnce istine, ali često tako zastrašujuće prezentovane i obavijene pretnjom, da je ovo kod mnogih ljudi čini tabuom, o kojem se nerado govori, a retko i razmišlja…

Ma koja religija, novokomponovana filozofija ili institucionalna nauka, nema niti je ikada imala za cilj da se stekne realno znanje o prirodnom zakonu koji zovemo karmom, jer bi njegova demistifikacija i pravilna primena mogle da pomognu ljudima da izbegnu većinu životnih nedaća, bolesti i problema, što bi samo po sebi predstavljalo jedan od najznačajnijih koraka u oslobođenju vekovima zarobljenog uma i duha, oko kojih se sa svakim novim „napretkom“ mengele sve više stežu...

 

 

 

 

Trajanje i kvalitet života uvek direktno zavise od nivoa stvarnog znanja kojim raspolažemo i u stanju smo da primenimo za sopstveno dobro.

Sama priroda nas ne kažnjava i ne nagrađuje. Ona je, u suštini, neutralna prema svoj svojoj deci. Za ljude i druga stvorenja, u njoj nema ljubavi ni mržnje, sažaljenja ili besa. Ona ne razlikuje dobro i zlo, već samo ravnotežu i neravnotežu. Ima svoje zakone i procese koji su sa njima u skladu. Ako čovek o njima ima znanje i pravilno ih koristi, priroda ga „voli“ i „brine“ o njemu. U suprotnom, „kažnjava“ ga i na razne načine pokušava da ga se ratosilja...

 

Danas je čovečanstvo (još uvek) pod vlašću parazitskih sila i njihovih asistenata, „odabranih“ zemaljskih parazita koji rade po davno ustanovljenom programu i sistematski vode ljudsku civilizaciju putem degradacije i konstantnih mutacija, sa ciljem da je na kraju potpuno unište...

Nakon njihove okupacije, drevna znanja o ljudskoj prirodi su uništena ili iskrivljena i pretvorena u zbirku filozofsko-religijskih fikcija i besmislica, za koje smo naučeni da verujemo kako nemaju alternativu. Ovo se odnosi i na kojekakve koncepte karme, kojima nas razni sumnjivi „stručnjaci“ zavaravaju, hrane se našim neznanjem i na sve moguće načine nam naplaćuju svoja uputstva o čarobnim prečicama za izbegavanje kazni i sticanje nagrada.

Da bi se shvatilo kako je došlo do takvog rezultata i na koji način neprijatelji čovečanstva vekovima na nas deluju, i to na našu štetu, neophodno je usvojiti prava znanja o sebi, društvu i civilizaciji. Onda možemo shvatiti gde i šta nije u redu, kad i kako bivamo prinuđeni da delujemo protiv samih sebe. Samo tako možemo da donesemo prave odluke, pružimo otpor i sprečimo dalju degradaciju ljudskog roda.

Nametanjem lažnog znanja i pogrešnih vrednosti, društveni paraziti ne samo da blokiraju naš evolutivni razvoj, konstantno držeći čoveka na nivou inteligentne životinje, već nas vode u smrtonosnu zamku iz koje nema izlaza...

 

 

 

 

Ljudi su oduvek intuitivno osećali i iskustveno znali da svaki njihov postupak za posledicu ima određenu vrstu nagrade ili sankcije. O ovome su hiljadama godina postojala i sasvim precizna, prava naučna znanja. Vremenom su zaboravljena, a o njima su ostale su samo zamagljene predstave i neka vrsta genetskog pamćenja.

Mada je pojam karme i kod nas ponovo prisutan već decenijama, većini ljudi do danas nije jasno kakva je to čudna zverka, jer se vladajuća nauka ovom temom uopšte ne bavi.

Sa pojavom raznih novih ezoterika, samozvanih gurua i drugih, onih koji navodno vladaju tajnim znanjima, u naš mentalitet počeo je da se uvodi mistični koncept karme, koji je, kao i religijska pretnja kaznom ili obećanje nagrade, podjednako iskrivljen i teško razumljiv.

U knjigama mistika i religijskih tumača, karma se definiše kao „zakon uzroka i posledice“, ali se ne objašnjava ko ga je, zašto i za koga uspostavio, što dovodi do novih zabuna u umu čoveka koji se tek ponadao da će mu konačno biti demistifikovani toliko puta pominjani „božji gnev i ljubav, sud, nagrade i kazne“…

U novijoj istoriji, stvarni smisao karme prvi put su jasno i precizno objasnili ruski nezavisni naučnici…

Najjednostavnije gledano, karma predstavlja prirodni fizički proces koji se javlja u organizmu svake osobe, bez obzira na njene želje, verovanja ili (ne)razumevanje njegove prirode.

U svojoj knjizi „Suština i razum“, svestrani naučnik Nikolaj Levašov detaljno je objasnio mehanizam ove pojave i pokazao da se „kazna“ ili „nagrađivanje“ ne dešavaju jednom kasnije, u neodređenoj budućnosti ili nekom sledećem životu, već istovremeno sa ljudskim aktivnostima, mislima i delima, odnosno – simultano.

On je, bez mistifikacije, čisto naučnim metodama, ali vrlo jasnim i bliskim običnom čoveku, pokazao da svaka misao, svaka izgovorena reč i svaki postupak imaju uticaj na brzinu i kvalitet evolutivnog razvoja pojedinca, a ostavljaju trajne posledice na čitav kasniji život, kao i na živote njegovih potomaka…

 

 

 

 

Pomoću procesa karme, u organizmu svakog bića stalno se dešavaju neke promene na genetskom nivou, u zavisnosti od toga šta misli, govori i radi. U stvari, ovaj proces kontroliše nivo i brzinu našeg duhovnog razvoja, a rezultat njegovih aktivnosti je to da se razvijaju ili propadaju naša suptilna, nefizička tela.

Suština (duša) čoveka, kao i bilo kog drugog bića, predstavlja skup njegovih finih tela – eteričnog, astralnog i četiri mentalna. Shodno tome, evolutivni (duhovni) napredak je u stvari izgradnja i razvijanje ovih suptilnih tela. Ona su takođe materijalna, ali se sastoje od drukčijih primarnih materija. Tokom inkarnacije suštine na fizički gustom nivou planete, fizičko telo privremeno postaje sastavni deo suštine…

Pojam „evolucionog mesa“ Levašov je uveo kako bi razumljivije objasnio kako proces karme funkcioniše. Formalno, evoluciono meso su slobodni radikali, vezani za DNK molekule fizičkog tela u procesu života. Specifičnost ovih radikala je u tome što su vezani za informacije, dobijene preko čula i zakodirane u neuronima mozga. Kada su slobodni radikali vezani za molekule DNK, evolutivno meso raste, njegov molekul je teži i vrši jači pritisak na barijeru između fizički gustog i eteričnog nivoa planete, što dovodi do povećanja protoka primarne materije koja obezbeđuje „pojačanu ishranu“ eteričnog tela čovekove suštine, a time i njegov rast. Eterično telo svakog molekula DNK predstavlja kopiju fizički gustog molekula i ono otvara potencijalnu barijeru između eteričnog i astralnog nivoa, što opet podrazumeva pojačanu ishranu astralnog tela. Slično se događa i sa mentalnim telima suštine...

Kao regulator procesa rasta ili smanjenja evolutivnog mesa suptilnih tela, javljaju se naše emocije. Neke od njih obezbeđuju razvoj suštine, dok druge dovode do njenog degradiranja, sve do mogućeg potpunog uništenja...

 

 

 

 

S tim u vezi, naše predstave i verbalne definicije pozitivnih i negativnih emocija možemo smatrati za uslovne, a vrlo često i netačne. Dodeljeni im epiteti nemaju veze sa prirodom fizičkih procesa koje one izazivaju, tako da je vrlo štetno da se i dalje zavaravamo nekim krajnje pogrešnim stereotipima, kao što je, na primer, onaj poznati psihoterapeutski, o tome kako je za nas „zdravo i korisno“ da se ponekad prepustimo izlivima besa ili mržnje (sa gotovo obaveznim mlaćenjem jastuka, uz gomilu gadnih psovki), jer će nas to, navodno, osloboditi nervoze i pomoći nam u očuvanju mentalnog zdravlja.

Pozitivnim emocijama možemo smatrati jedino one koje doprinose otvaranju potencijalnih barijera između astralnog i prvog mentalnog tela, što dovodi do povećanja protoka primarnih materija i poboljšane ishrane mentalnih tela suštine, dok su negativne emocije te koje sprečavaju otvaranje ili dovode do zatvaranja ovih barijera i tako umanjuju ili blokiraju protok ovih materija, zbog čega dolazi do postepenog propadanja mentalnih tela suštine.

U ovome je stvarna razlika između dejstava pozitivnih i negativnih emocija. Pre nego što bilo šta učini, čovek mora emotivno da se prilagodi dotičnom delovanju, makar toga uopšte i ne bio svestan.

Svakom iskrenom iskazivanju ljubavi, prethodi osećanje nežnosti, privrženosti, empatije...

Nasuprot tome, na agresivni čin, bio on fizički ili verbalan, svako je prethodno „podešen“ sasvim drukčijim emocijama: besom, mržnjom, strahom...

Svaka od ovih emocija ima implikacije u prirodnom fizičkom procesu koji nazivamo karmom.

 

 

 

 

U zavisnosti od vrste delovanja, emocije koje mu prethode otvaraju ili zatvaraju potencijalne barijere između astralnog i prvog mentalnog tela, a to je istovremeno praćeno rastom ili smanjenjem evolutivnog mesa suptilnih tela čoveka.

Ovaj prirodni proces odvija se kontinuirano, uporedo sa bilo kojom aktivnošću, i nije rezervisan samo za ljude, već se javlja u svakom živom organizmu, bez izuzetka i nezavisno od spremnosti ili svesti o njemu...

 

Sa svojim osećanjima i njihovim ispoljavanjem moramo da budemo vrlo oprezni.

Ako dozvolimo sebi eksploziju negativnih emocija, ne samo da ćemo veoma brzo uništiti svoje evoluciono meso, već ćemo i izunutra narušiti svoju prirodnu psi-zaštitu. Ovo odmah nastoje da iskoriste tzv. astralni paraziti koji počinju da apsorbuju primarne materije od kojih su koje sačinjena naša suptilna tela. Na ovaj način, oni se zapravo hrane našom suštinom, što se vrlo brzo manifestuje pojavom bolesti na određenom organu, koju je posle veoma teško otkloniti, naročito upotrebom metoda i sredstava konvencionalne medicine.

Zbog toga je najvažnije izbegavati situacije u kojima nam emocije „pomračuju“ svest, oduzimaju nam kontrolu nad sobom i počinju da upravljaju našim ponašanjem, jer je to izuzetno opasno po naše zdravlje.

Zato se ni u kom slučaju ne treba voditi preporukama raznih „stručnjaka“ i „dobročinitelja“ koji nam savetuju kako treba da dajemo oduška svojim negativnim emocijama, urlajući na nečiju sliku, tukući se balonima u obliku toljage ili nekim sličnim metodama. Ma koliko nam ovo na prvi pogled delovalo bezopasno i možda čak zabavno, na ovaj se način uvek dovodimo u stanje kojim prizivamo astralne parazite i nudimo im sebe za obrok...

 

 

 

 

Proces karme neprestano se odvija u telu svakog od nas, kao proces disanja ili varenja, a zbog toga je i njegov uticaj na nas takođe stalan. Dobre misli i dela sasvim prirodno dovode do povećanja evolutivnog mesa i, shodno tome, ka duhovnom razvoju, odnosno rastu suptilnih tela suštine.

Ipak, brzina duhovnog rasta može biti veoma različita. Kada osoba čini dobro samo za sebe i najbliže članove svoje porodice, ovo se puno ne razlikuje od života pod kontrolom bezuslovnih instinkta, kakvim živi „inteligentna životinja“. Pri ovakvom načinu egzistencije, duhovni rast će biti minimalan.

Sa ciljem ubrzanja razvoja, ljudi treba da usmere svoja dobra dela van uskog kruga, i to sa svesnom namerom, a da za ovo ne očekuju bilo kakvu nagradu ili priznanje. Tek u ovom slučaju, možemo govoriti o tzv. svesnoj evoluciji, kada brzina duhovnog rasta može da se poveća nekoliko puta.

To će mnogo brže izgraditi sva zemaljska tela suštine i ona će završiti planetarnu fazu svog razvoja. Takav čovek dobija priliku da bude kreator, delujući na materiju i zemaljske procese, i tako započinje kosmičku fazu evolucije...

 

Ako je neko počinio loše delo, ovo će takođe odmah uticati na njega, mada u početku ne opipljivo i vidljivo.

Međutim, ako je čovek izvršio namerno ubistvo, što se smatra za ekstremni slučaj loših dela, proces karme delovaće veoma ozbiljno. Kod vinovnika dolazi do menjanja materija mentalnih tela, a njegova suština počinje primetno da devoluira. Ovakva osoba ne samo što počinje brzo da otupljuje, već postaje sve brutalnija i, kako nivo njene suštine postaje niži, proces degradacije nastavlja se sve brže.

U mentalnom i emotivnom smislu, spušta se na sve niži nivo, a ubrzo kod nje neizbežno dolazi do poremećaja na fizičkom planu i raznih bolesti, sve do pojave kancerogenih tumora. Proces njihovog formiranja Levašov je detaljno opisao u svojoj knjizi, sa objašnjenjem da je ljudska suština u ovom slučaju devoluirala tako ozbiljno, da će to neminovno dovesti do pojave karmičkih bolesti, čak i kod potomaka u narednim generacijama…

 

 

 

 

Kada dostignu određeni nivo zrelosti, ljudi neminovno počinju da razmišljaju o održavanju zdravlja i produžavanju života. Jasno je da im, bez stvarnog znanja o pravoj čovekovoj prirodi, a naročito bez razumevanja karme, nikakvi napori na ovom planu neće biti dovoljni i neće dovesti do željenih rezultata.

U vezi sa karmom, najčešće se postavlja pitanje da li ju je moguće „očistiti“, „poništiti“ ili nekako „odraditi“.

O ovakvim opcijama mogu da govore samo oni koji ne razumeju stvarno značenje ovog procesa, pa izmišljaju o tome utešne priče, poput onih o oproštaju greha ako izgovore 10 očenaša i zdravomarija ili daju pozamašne priloge posrednicima između sebe i Boga.

Onome ko je o karmi nešto zaista naučio, potpuno je jasno da nikakvo instant-oslobađanje od nje neće funkcionisati.

Ako neko, na primer, smrša zbog bolesti, nastaviće da gubi na težini dok se ne oporavi. Počeće da se popravlja tek ako je bolest poražena.

Isto se odnosi i na proces karme: tokom počinjenog nedoličnog dela, istovremeno se dogodio gubitak težine evolucionog mesa i to nema načina da se otkaže nekakvim razumevanjem učinjenog, prilježnim molitvama, pokajanjem ili dobrovoljnim prilozima radi iskupljenja.

Narastanje evolucionog mesa moguće je samo uz pomoć onih dobrih dela koja su potrebna da se osigura protok neophodnih materija u organizmu, a nikakvi drugi trikovi tu ne pomažu...

 

Ako shvatimo da smo neprikladnim postupkom nekome naneli štetu, a time automatski oštetili sebe i svoje voljene, možemo povratiti narušenu ravnotežu samo dobrim delima.

Želja da se ona učine mora biti iskrena i potpuno bez lične koristi. Tek ako količine i kvaliteta dobrih dela bude dovoljno, kroz neko vreme može ponovo doći do nivoa evolutivnog razvoja koji je postojao pre njegovog uniženja lošim postupcima…

 

 

 

 

 

  • Nazad
Komentari

Chat