» Psi-polje, emocije, alkohol i fotografije

Psi-polje, emocije, alkohol i fotografije

Psi-polje, emocije, alkohol i fotografije

 

U manjoj ili većoj meri, svako od nas oko sebe ima psi-polje, zaštitni energetski omotač. Ova polja se kod ljudi razlikuju po strukturi, gustini i sili, mada su im neke opšte karakteristike i funkcije zajedničke.

Kao prvo, svi treba da nauče da kreiraju, ojačaju i kontrolišu svoje zaštitno polje. Sa tom svrhom, svako treba da neguje sposobnost stvaranja ovog polja na nivou podsvesti. Ovo se može uraditi koncentrisanjem na sledeću misao (po mogućstvu, uz vizualizaciju):

"Oko sebe stvaram zaštitni omotač od svoje sopstvene energije. On me štiti od svih negativnih uticaja. Nijedna negativna energija ne može da prodre kroz ovaj oklop."

Ovu tvrdnju treba ponavljati svakog slobodnog trenutka, uvek kada je to moguće, sve dok naš mozak ne razvije uslovni refleks za zaštitu.

Kasnije je dovoljno da se samo s vremena na vreme proverava stanje i moć ovog zaštitnog polja. Kada se nalazimo u masi ljudi, naša zaštita mora da bude najjača, dok kod kuće, gde smo obično manje izloženi spoljnim delovanjima, može biti i na nižem nivou.

Veoma je važno da se ovakva zaštita ojača pre svakog odlaska na spavanje, i za fizičko telo i za duh. Ako sve ispravno uradimo, ona će biti gotovo neuništiva.

 

 

 

 

Veoma je značajno da stalno čuvamo integritet svog zaštitnog polja, za šta je od presudne važnosti odsustvo negativnih misli i emocija. Poenta je u tome što one probijaju ovaj omotač iznutra, stvarajući strujanja energije koja je po sastavu i kvalitetu identična onima sa nižeg astralnog nivoa naše planete, što obezbeđuje povoljne uslove za delovanje astralnih parazitskih entiteta i primanje svih drugih negativnih psihičkih uticaja.

Isus Hrist je često ukazivao na neprihvatljivost i opasnost negativnih emocija. On nije propagirao da se ovo upozorenje slepo prihvati. Naprotiv, na to je ukazivao diskretno, sopstvenim načinom života.

Znao je da će se, tokom borbe protiv zla, negativne emocije neminovno pojaviti. Čak i kada su usmerene samo na izvore tiranije i zla, one će, pre ili kasnije, dovesti do neželjenih posledica: možda bi čovek i uz negativne emocije uspeo da se izbori protiv zla, ali bi tokom ovakve borbe vremenom i sam postao njegov izvor, što u stvari predstavlja proširenje i ojačavanje zla.

U borbi protiv njega, neophodno je u sebi sačuvati emotivnu čistotu (“devicu”), jer bez nje nema bilo kakvog ličnog razvoja, a i trajna pobeda nad zlom je nemoguća.

Danas se skoro trećina svetske populacije izjašnjava kao hrišćanska. Na žalost, većina nje će vrlo teško (ili nikako) odustati od one stare, mračne i naopake zvezde vodilje, koja kaže “oko za oko, zub za zub”, dok će na “ko tebe kamenom, ti njega hlebom” i “okretanje drugog obraza” (sa ciljem da se zlo zaustavi i razoruža), uvek gledati kao na neki paradoks ili grešku u prepisivanju, odnosno štampanju…

 

 

 

 

Pored rada na svom zaštitnom polju, treba obratiti pažnju i na mogućnost psi-energetskog čišćenja hrane.

Svi pijemo vodu, sokove ili druge tečnosti i konzumiramo hranu neophodnu za održavanje normalnih vitalnih funkcija našeg tela. Međutim, svaka vrsta hrane, od voća i povrća do mesa, sadrži organske otrove koji ubrzavaju proces uništavanja organizma i usporavaju naš razvoj.

Zbog toga je neophodno da se ovi otrovi neutrališu ili razgrade. Sa ovim ciljem, zamislimo da energija snažno struji kroz kanale u našem telu, a zatim je mentalno pošaljimo kroz ruke usmerene na hranu koju želimo da očistimo. Pritom treba da pokušamo da vizualizujemo kako se svi mogući otrovi u našoj hrani razlažu.

Dok energija teče kroz naše ruke, možda ćemo osetiti malo vibracije, toplinu ili bockanje. Što je intenzivniji proces razgradnje otrova, jasniji će i snažniji biti ovi osećaji. Na isti način možemo očistiti vodu i sve druge tečnosti. Zajedno sa ovakvom neutralizacijom štetnih supstanci i svojstava, moguće je i jačanje pozitivnih osobina materije na koju delujemo i stvaranje njenih novih kvaliteta.

Ako pri ovakvom delovanju uspevamo da stvorimo mentalnu sliku energetskih strujanja, znači da smo na njih već razvili izvesnu osetljivost i da možemo vrlo brzo, uz pravilan dalji rad, da dostignemo viši nivo razvoja svesti. Svako od nas može da skine povez sa očiju i da, nalazeći pravi evolutivni put, otkrije zadivljujuću lepotu prirode, sveta i Univerzuma.

 

 

 

 

Čovek ostavlja svoj energetski trag na svemu sa čim dolazi u dodir. Ako je nivo njegove energije visok, on bukvalno ispunjava sobom sve u okruženju. U tome nema ičeg neobičnog, jer je ljudski organizam nosilac informacija. Ovim kvalitetom čovek je obdaren na molekularnom nivou. Svaki molekul DNK poseduje moćnu energiju, a njegovo zračenje sadrži veliki deo informacija o čoveku i ima sposobnost uticaja na bića i predmete u okolini.

S druge strane, sve u okruženju, a posebno ono što se unosi u organizam, ima veliki uticaj na čovekovo energetsko polje, a samim tim i na fizičko, mentalno, emotivno i duhovno stanje. Za većinu hrane i pića koje svakodnevno konzumiramo, danas ne znamo gotovo ništa o poreklu i načinu proizvodnje (ili uzgajanja), a još manje nam je poznato kakve sve toksine, hormone, alergene i druge štetne materije sadrži.

Ako nam je, uz to, finansijska situacija nezavidna, naša ishrana postaje prava “lutrija”: kupujemo kad, šta i koliko možemo, čak se i ne nadajući nekom velikom dobitku, već nečemu sitnom, samo za preživljavanje.

Nekih stvari se, bez obzira na sve prethodno, veoma teško (ili nikako) odričemo, mada smo na njihovom sastavu i uticaju već odavno apsolvirali, dok “završni ispit” uporno izbegavamo.

Još pre par stotina godina, alkohol je dijagnostifikovan kao narkotički otrov koji deluje na nervni sistem i sve ljudske organe, uništavajući njihovu strukturu na ćelijskom i molekularnom nivou... 

 

 

 

 

 

Alkohol je odličan rastvarač i, kao takav, široko se primenjuje u hemijskoj, farmaceutskoj i skoro svim drugim granama industrije, jer rastvara bezmalo sve, a posebno prljavštinu i masnoće. Kada dospe u krv, alkohol ni tu ne menja svoje ponašanje i dejstvo...

Omotač crvenih krvnih zrnaca obložen je tankim slojem masti, koji se pri trenju o zidove krvnih sudova naelektriše. Svi eritrociti nose jednopolarno negativno naelektrisanje, pa se samim tim odbijaju jedan od drugog. Međutim, kada se alkohol nalazi u krvi, on uklanja ovaj sloj masnoće i tako smanjuje njihov napon. Kao rezultat, eritrociti se više ne odbijaju, već počinju da se dodiruju, a uz veliko i često prisustvo alkohola, dolazi do njihovog slepljivanja i formiranja grudvica, čije se dimenzije povećavaju proporcionalno količini alkohola koji se konzumira.

U nekim delovima tela (mozgu, očima…), prečnik kapilara je tako mali, da se crvena krvna zrnca kroz njih probijaju bukvalno jedno po jedno i pritom često pritiskaju kapilarne zidove, pa je razumljivo da “loptica” koja se sastoji od nekoliko slepljenih eritrocita nije u mogućnosti da prođe kroz ove kapilare. Kada dospe u njih, zatvara ih i u potpunosti zaustavlja protok krvi u njima, pa se kod pojedinih grupa moždanih neurona snabdevanje krvlju prekida. Postoje ugrušci koji sadrže čak na hiljade crvenih krvnih zrnaca. Kada su takvih dimenzija, oni ne blokiraju samo kapilare, nego i veće krvne sudove, što za posledicu ima to da kiseonik prestaje da stiže u moždane ćelije.

Ovakvu hipoksiju (nedostatak kiseonika) zapravo i doživljavaju ljudi koji su navodno bezopasni u alkoholisanom stanju. Ona prvo dovodi do "ukočenosti" mozga, a zatim i do odumiranja njegovih delova. Sve je ovo, po subjektivnom osećaju onih koji alkohol piju da bi se "oslobodili" od spoljašnjeg sveta, slično euforiji zatvorenika koji je pušten posle mnogo godina. U stvari, događa se to da deo mozga veštački obustavlja percepciju neželjenih informacije sa strane. Osećaj koji ima čovek pod uticajem alkohola, predstavlja samo jednu, hipoksijom izazvanu simulaciju slobode i, istovremeno, vrlo opasnu iluziju. Misleći da se oslobodio od okruženja i problema, on nastavlja život u istim okolnostma, među istim ljudima, a samo prestaje da bude svestan njih, a tako i svojih postupaka.

"San" koji dolazi kao rezultat teškog opijanja, u fiziološkom smislu i nije pravo spavanje, već alkoholna koma, gubitak svesti nastao zbog neurohemijskih poremećaja, izazvanih hipoksijom mozga.

Usled nezadovoljene potrebe za kiseonikom, budan i aktivan organizam veoma teško diše, a da bi se disanje olakšalo (kako čovek ne bi umro), postoji odbrambeni mehanizam koji čini da se metabolizam u njemu uspori, a upravo to je ovako izazvani "san".

 

 

 

 

U savremenom svetu, alkohol je postao neregistrovano ali veoma moćno oružje, nastalo sa ciljem oduzimanja razuma i svesti čoveku. Ako mu je neumereno sklon ceo jedan narod, kao što su, na primer, slovenski, on biva doveden u pravu maligansku dubiozu, što znači da se, od inteligentnih, kreativnih, naprednih, slobodoumnih i duševnih ljudi, stvara anestezirano, letargično i poslušno stado, za koje čak ni ograda sa niskonaponskom strujom nije potrebna da bi se držalo pod kontrolom.

Hronični i neumereni konzumenti alkohola, posebno oni koji su u pijanstvu mirni, opušteni, zabavni i komunikativni, obično se opravdavaju time da “ono što rade – rade sebi”. Međutim, mnogobrojne studije pokazuju da alkohol utiče na potomstvo i, u krajnjoj liniji, dovodi do degradacije nacija, a postepeno i cele ljudske rase.

Do pre pola veka, ženski je alkoholizam, u odnosu na muški, bio gotovo zanemarljiv, dok su danas u nekim zemljama gotovo izjednačeni. Iako bi cinici razloge ovome našli u stečenoj ravnopravnosti i povećanju ženskih sloboda, istraživanja pokazuju da se štetni efekti alkoholizma u većoj meri odražavaju na žensko potomstvo nego na muško. Na ovaj način, u svakoj sledećoj generaciji povećava se genetska sklonost žena ka alkoholizmu, što dovodi do multiplikacije njegovih negativnih efekata i progresivnog ugrožavanja budućnosti porodice i društva.

Alkohol narušava zdravlje miliona ljudi, doprinosi razvoju velikog broja bolesti i povećava smrtnost, uzrokuje mnoge fizičke i mentalne poremećaje, uništava društveni i porodični život, dramatično povećava kriminogeno ponašanje i znatno umanjuje moral svake zajednice, nacije i države. Najveće je zlo ipak to što on dovodi do sistematske degeneracije genetskog fonda pojedinih naroda i čovečanstva u celini.

Alkohol uvek ima negativan uticaj na telo čoveka i njegovo zaštitno psi-polje, a njegov princip dejstva vrlo je jednostavan i poznat stotinama godina, posebno onima koji su se najviše trudili da ga, već u skladu sa procenom trenutne situacije, maksimalno promovišu ili strogo zabranjuju (kako bi izazvali kontraefekat).

Jednostavnost proizvodnje i niska cena, učinile su alkohol, pored sredstva za ostvarivanje velikih profita, veoma perfidnim oružjem za masovno uništenje svetske populacije.

 

 

 

 

Materijalistički čovek, začudo, ne haje puno na ono što mu o uticaju alkohola govore isto tako materijalističke nauke, medicina, religija, drušvo…, jer je iz svih njihovih dostignuća mogao da zaključi samo to da “umre ko pije, a umre i ko ne pije”. Srećom, čak i u mnogima koji piju sugurno je još uvek ostala neka trunka razuma i svesti, koja će im omogućiti da ovaj problem razmotre sa jedne drukčije, nepriznate i zasad veoma nepopularne tačke gledišta – sa aspekta onoga što se naziva pseudonaukom, samo zato što ne koristi praksu, metode, norme i načine dokazivanja kakve je pre nekoliko vekova strogo propisala konvencionalna nauka.

Kao što je to slučaj i sa raznim vrstama droga, specifična priroda alkohola ima veliki uticaj na suptilna tela i suštinu čoveka, odnosno, na njegovo zaštitno psi-polje. Eterična struktura etil-alkohola, koji je sadržan u alkoholnom piću, veoma je aktivna i snažno deluje na eterično telo. Ovo je jedan od glavnih razloga tome što je pijan čovek mnogo slabiji nego trezveni.

 

 

 

 

Alkohol ima jednu karakteristiku koja je uzrok psihološke potrebe za njim. On sadrži proste šećere, glukozu i fruktozu, koji se veoma brzo apsorbuju u krvi i proizvode talas pozitivne energije. Etil-alkohol je, po svom uticaju na telo, inertan. Njegova negativna struktura deluje tokom nekoliko sati, kada organizam, odnosno jetra, više nije u stanju da ga neutrališe.

Jetra proizvodi enzim za razlaganje etil-alkohola, koji je proizvod razgradnje složenih šećera unetih u organizam. Naravno, ona ovaj enzim ne stvara u toj meri da razloži i alkohol koji čovek popije... Posle nekoliko sati intenzivnog rada, jetra potroši sve rezerve ovog enzima i resurse za proizvodnju nove količine.

Ostatak između one količine etil-alkohola koje je čovek popio i one koju telo može da razgradi, počinje negativno da utiče na njegovo eterično telo. Pritom ono postaje zasićeno negativnom energijom, što dovodi do narušavanja ravnoteže temelja čovekove suštine. Kao rezultat, dramatično se smanjuje gustina čovekovog zaštitnog psi-polja.

Ujutru, nakon konzumiranja alkohola, čovek se najčešće oseća mamurno, umorno, sa vrtoglavicom, mučninon, a obično i nagonom za povraćanje, što je još jedna odbrambena reakcija organizma. Kada jetra nije u stanju da nastavi da razgrađuje alkohol, mozak stimuliše grčeve u stomaku i crevima, kako bi se izbacila ona količina što je još ostala u njima.

Kada je u ovakvom stanju, čovek pamti da se, dok je pio, fizički i psihički osećao veoma dobro, pa je prirodna reakcija to da mu je potrebna nova doza alkohola, i sve se ponavlja. Ako se ovo praktikuje aktivno i tokom dužeg vremena (za svakoga je u pitanju drukčiji period), dolazi do sistematskog trovanja alkoholom. Pritom čovekovo zaštitno polje postaje sve slabije, dok se okolo skupljaju astralni vampiri, u očekivanju velike gozbe...

 

 

 

 

 

Telo alkoholičara počinje brzo da propada i stari. Kada više nije u stanju da razgradi sav etil- alkohol, njegova koncentracija u moždanim neuronima raste i dostiže kritičnu vrednost, na kojoj oni počinju da umiru. U takvoj situaciji, suština čoveka prelazi na ekstremne mere – otvara strukturu moždanih neurona, pri čemu materija sa viših mentalnih planova počinje da se probija i da razgrađuje etil-alkohol. Pošto neuroni za ovo evolutivno nisu spremni, počinje i razaranje njihovih postojećih struktura – začetaka astralnog i mentalnih tela.

Ovo je krajnji metod, od čijih su posledica i organizam i suština još uvek u stanju da se oporave, ali je to moguće najviše dva puta. Ako se ovo dešava često, počinje ubrzano razaranje temelja mentalnog, a zatim i potpuno uništenje astralnog tela suštine.

Mozak alkoholičara zbog toga izgleda kao kod novorođenčeta ili čak kao kod fetusa – skoro potpuno gladak. Može se reći da on prolazi kroz obrnutu evoluciju.

U momentu opisanog "otvaranja", mozak može da prima informacije sa drugih planetarnih planova. Čovek počinje da vidi "pakao" i razne druge neprijatne stvari. U ovakvom stanju, on može da vidi astralne životinje, entitete koji su često odvratniji i od samog đavola.

 

 

 

 

U doba dinosaurusa, postojala je jedna uspravnohodajuća vrsta, sa razvijenim prednjim troprstim udovima, sličnim rukama, troprstim nogama, repom i oblikom lobanje sličnoj čovekovoj, sa velikim očima i ustima nalik kljunu, a neke vrste imale su čak i rogove. Njihov izgled bio je potpuna slika đavola, onog koji grešnike kuva u paklu. Ovu izumrlu vrstu dinosaursa paleontolozi nazivaju dizanopitek.

Dakle, u stanju akutnog alkoholnog trovanja, čovek vidi ove astralne životinje koje, štaviše, pokušavaju potpuno da unište ostatke njegovog zaštitnog psi-polja i da "pojedu" njegovu energiju. U ovakvoj situaciji, on pokušava da se sakrije ili da odbije napade predatora. Psihijatrija ovo stanje naziva delirijum tremens, a ove vizije tretira kao halucinacije.

Zanimljivo je to da svi ljudi koji su u stanju delirijuma tremens (a njih je bilo na milione u istoriji čovečanstva), bez obzira na starost, rasu, kulturu, verovanja i obrazovanje, uvek imaju gotovo iste vizije, što dokazuje da ovo nisu halucinacije. Čovek u ovakvom stanju vidi stvarne entitete (koji inače nisu dostupni čulima) sa eteričnog i nižeg astralnog nivoa Zemlje, samo što danas retko ko tome pridaje značaj i daje pravo objašnjenje...

 

 

 

 

 

Danas čak i konvencionalna nauka bojažljivo počinje da se bavi činjenicom da ljudska energija ima ogroman uticaj na okruženje, ali i da ostaje uskladištena u materiji sa kojom čovek dolazi u kontakt, pa tako razni predmeti mogu da imaju izuzetno snažno, pozitivno ili negativno dejstvo na druge ljude.

Do pre nekoliko vekova, nije se ni sumnjalo u to da sve što dođe u dodir sa čovekom može da sačuva informaciju o njemu i prenese je na drugog. Naši preci nisu bili u mogućnosti da ovo naučno uobliče i objasne, pa je energetsko delovanje, koje im je i te kako bilo poznato, postalo povod za stvaranje metaforičnih priča koje su kasnije proglašene za fantaziju i mitove, o stvorenjima i predmetima koji imaju dobru ili lošu energiju.

U literaturi je sačuvano mnogo zapisa o snažnom energetskom delovanju umetničkih slika koje, putem odabrane teme, rasporeda objekata i palete boja, prenose lična osećanja i mentalna stanja umetnika, tako što sa posmatračem ulaze u neku vrstu emocionalne rezonance.

One nastavljaju da deluju na njegovo raspoloženje i stanje, u nekim slučajevima čak i ako ih je video samo jedanput. Imaju sposobnost da ga smire i izleče, ali i da izazovu veoma negativne reakcije, poput depresije, straha ili agresije.

Poznato je da su neka umetnička dela do te mere ispunjena teškom energijom (niskofrekventnim vibracijama), da su izuzetno nepovoljno uticala na zdravlje i mentalno stanje mnogih pojedinaca koji su ih držali u kući, bilo da su u pitanju originali ili njihove reprodukcije...

 

 

 

 

 

Godine 1987, u Prvom moskovskom medicinskom institutu veoma su široko primenjivane seanse protiv starenja i za obnavljanje zdravlja, namenjene "eliti". Da bi se ovo sprovelo, konstruisana je tzv. astralna mašina, velika spiralna cev kojom cirkuliše slani rastvor (voda sa 0,9 procenata natrijum-hlorida).

Pomoću kolebanja magnetnog polja, utvrđeno je da se na ovaj način životna energija “donatora” predaje primaocu, posle čega drugi oseća nalet snage, odnosno efekat podmlađivanja, dok prvi istovremeno biva ispražnjen i iznuren.

Sa sve većim uključivanjem donatora u ovakvu transfuziju životne snage, uočavane su po njega sve teže i opasnije zdravstvene posledice.

U procesu oporavka i podmlađivanja, "elitni” primalac udobno je smeštan na posebnu ležaljku, koja se nalazila unutar ogromne spirale. Naravno, i pitanje “donatora” je trebalo nekako rešiti, jer je bilo jasno da bi samo poremećena ili samoubilački nastrojena osoba dobrovoljno pristala na ovakvu ulogu.

Međutim, nju o tome niko ništa nije ni pitao. Dovoljno je bilo da se uzme fotografija željenog donatora i da se smesti u poseban deo ove “paklene mašine”. Posredstvom zračenja njegove slike, magnetno polje je dobijalo isti efekat kao da je on sam bio prisutan.

Ovo nije priča iz nekog naučno-fantastičnog filma, već samo jedna od (ko zna koliko) stvarnih zloupotreba čovekovog energetskog polja, bez njegovog znanja.

Kada nam je ovo poznato, jasno će nam biti i zašto nije dobro ostavljati fotografije, svoje i sebi bliskih ljudi, tako da su svima na dohvat ruke.

Uz malo sklonosti ka “teorijama” zavere, brzo ćemo shvatiti i ko bi, u krajnjoj liniji, mogao da stoji iza enormnog razvoja i propagiranja društvenih mreža na kojima su slike (uz detaljne podatke o ljudima koji se na njima nalaze) osnovni materijal, koji se ne mora koristiti samo pomoću pomenute (i sad već verovatno zasterele) mašine, već za sasvim nove oblike delovanja.

Zato sa svojom energijom, kao i sa onom u okruženju, uvek treba biti na oprezu…

 

Izvor:

Knjige i predavanja ruskog naučnika i iscelitelja, akademika Nikolaja Levašova (1961-2012)

 

 

 

 

 

  • Nazad
Komentari

Chat