» Svet pod kontrolom parazita

Svet pod kontrolom parazita

Svet pod kontrolom parazita

 

 

Naviknuti smo da smatramo da sve naše ideje, misli, osećanja i porive generišemo mi sami. Ali, nije sve tako jednostavno. Želeo to ili ne, čovek je na nivou svesti neraskidivo povezan sa svim ostalim bićima. Misli različitih ljudi često se veoma tesno međusobno prepliću. Štaviše, čovek o kome razmišljate može da vas čuje u svojoj glavi, samo najčešće ne pridaje tome ikakav značaj.

Ako nekome želite da prenesete informaciju ili, suprotno, da od njega nešto sakrijete, tada će on to i pretpostaviti. Njemu samo nedostaje spoljni povod za to da prevaziđe nesigurnost u sebe i potvrdi svoju pretpostavku.

 

Pored drugih ljudi, u misli nam ulaze egregori (grupne misaone forme) i astralni paraziti. Poslednji to rade posebno žestoko i grubo, pronalazeći ranjivu žrtvu, koja ih privlači svojim mislima i raspoloženjem. Implementirajući se u njeno suptilno telo, delimično ili potpuno preuzmaju upravljanje njenim umom.

Ona to i ne primećuje. Čini joj se da je, kao i do tada, sve pod kontrolom, jer strani uticaj ne oseća. Zatim počinje da menja karakter i ponekad razvija nove, često pogubne navike.

Sva čovekova pažnja pod dejstvom je parazita koji ga kontrolišu, što im, u stvari, i omogućava kontrolu. Parazitu je ovo potrebno samo iz jednog razloga – da se nahrani odgovarajućom vrstom energije.

 

 

 

 

Na nama parazitiraju niža astralna bića, još nerazvijene duše, kolektivne misaone forme, duše umrlih koje nisu našle mir i suštine koje sami stvaramo. Na ovaj način, onaj istinski deo nas je ugušen.

Ovo nam se dešava od najranijeg detinjstva. Oduvek nas uče da je naše mišljenje nevažno, ubacuju nas u okvire i nameću nam obrasce: kako da se ponašamo, šta treba da budemo, kako treba da se osećamo i kako da razmišljamo. U tom trenutku i počinje kontrola naših misli, koja ne proizilazi od nas samih.

Pritiskanjem spolja i istovremenim uspostavljanjem unutrašnjeg kanala veze, nova žrtva će se nesvesno potčiniti volji drugih. Pored toga, počinje da teče moćna sila nezadovoljstva, koje ona oseća trudeći se da ga ne pokaže.

Ovako je ustrojen ceo sistem mentalnog porobljavanja, sa ciljem eksploatacije…

 

Ako se kod osobe pojavi neki lični problem, kao što je konflikt u porodici ili depresija zbog izostanka samoostvarenja, informacija potrebna za njegovo rešavanje ponovo se uzima sa strane. Čovek uglavnom ne misli sam, pošto od malena nije siguran u ovu svoju sposobnost, kao da je vakcinisan za to da bude potčinjen drugima.

Misli nam se ubacuju sa svih strana. Kada bismo mogli da uočimo sve mislene radijuse koji vode do našeg uma, shvatili bismo kako je to jedna strašna mreža u koju smo uhvaćeni.

Svako ima radio-stanicu u sebi, samo što je čovek mnogo precizniji aparat. Na žalost, ova mu je funkcija vremenom poremećena. Iako je precizno i uzvišeno biće, on ne poznaje, pa ne ume ni da ceni svoje sposobnosti.

Umesto da se uključi u izvor života i oseti njegovu radost, neznanjem dopušta da mu se svašta podmeće i da ga drugi uključuju u ono što njima odgovara…

 

 

 

 

Zbog nečega ste uznemireni, zabrinuti, opterećeni, vaši su živci napeti... I tada se, kao da je povezan s tim, odmah pojavljuje neki klovn koji u vama (ili oko vas) počinje da skače i klepeće, tako da još više zateže strune vaših nerava. Postajete sve razdražljiviji, a njegovo skakanje sve žustrije.

Postoji mnogo načina da povećate razdražljivost. Pretpostavimo da negde jako žurite i bojite se da ćete zakasniti. Klovn odmah zadovoljno trlja dlanove i viče vam: „Požurimo!“. Od tog trenutka, sve počinje da radi protiv vas.

Ljudi vam preprečuju put i, mada koračaju sasvim normalno, vi nikako ne uspevate da ih zaobiđete. Treba brzo da prođete kroz vrata, a tamo kao da se postrojava red lenjivaca koji jedva vuku noge.

Na putu se ista stvar događa sa automobilima. Izgleda da su svi u dogovoru protiv vas... 

Naravno, puno toga možemo pripisati percepciji: kada žuriš, čini se kao da ostatak sveta usporava. Ali, prisutni su i drugi, sasvim objektivni znaci: lift ili automobil je u kvaru, autobus kasni, na putu se stvara saobraćajni čep… To je već nekakva zlonamerna stvarnost.

Ako ste zbog nečega zabrinuti i opterećeni, ljudi oko vas činiće upravo ono što vas nervira i to baš u trenutku kada biste želeli da vas ostave na miru.

Deca počinju da izvode ludorije, iako su do tada bila mirna.

Neko pored vas počinje glasno da žvaće i srče.

Različiti subjekti vas ometaju i dosađuju vam svojim problemima.

Svuda vam smetaju nekakve prepreke.

Oni koje očekujete s nestrpljenjem, dugo ne dolaze. Ako nekoga ne želite da vidite, obavezno će se pojaviti…

Uporedo sa pojačavanjem razdražljivosti, pritisak sa strane postaje sve intenzivniji. Što je veća napetost, okolina vas sve aktivnije nervira. Zanimljivo je to da se ona ovako uopšte ne ponaša namerno.

Njoj čak i ne pada na pamet da vam smeta...

 

 

 

 

Ma koliko to neobično bilo, u većini slučajeva ljude pokreću nesvesni porivi. Ali, najneverovatnije je to što se pokretačka snaga, koju oblikuju podsvesni motivi, ne nalazi unutar ljudske psihe, već izvan nje.

Ove su snage nevidljive, ali predstavljaju stvarne energetsko-informacione strukture koje je stvorila mentalna energija postojećih stvorenja – parazita.

Oni se uvek pojavljuju tamo gde se može izvući korist od energije sukoba. Ali, ne treba pretpostavljati da su ove strukture sposobne da ostvaruju svesne namere. Poput pijavica, paraziti osećaju polarizaciju kao nehomogenost u energetskom polju i upravo tada pokušavaju da se prikače.

Ovo još uvek nije tako strašno. Sav užas je u tome što oni, osim što apsorbuju energiju sukoba, na neki način navode ljude da svojim ponašanjem stvaraju još više ovakve energije i čine sve da izazovu njeno snažno izbijanje.

Paraziti povlače ljude nevidljivim nitima i tako ih pokoravaju, poput marioneta. Na koji tačno način utiču na motivaciju ljudi, do sada nije jasno, ali rade to vrlo predano. Njima je nedostupna čista ljudska svesnost, ali im ona nije ni potrebna – sasvim im je dovoljna podsvest... 

Po pravilu, svi ljudi u velikoj meri spavaju, čak i dok su budni. Mnoge stvari obavljaju automatski, nevoljno, tako da toga nisu svesni.

Nivo čovekove svesnosti obično je najniži kada je kod kuće ili u masi ljudi. U poznatim uslovima, potreba je za povišenom samokontrolom umanjena i zato je čovek opušten, gotovo kao da spava.

Nasuprot tome, u vanjskom, ali uskom krugu ljudi, svesnost je najaktivnija i pod samokontrolom.

Tokom većeg okupljanja, aktivnosti pojedinca ponovno postaju automatske, ali pritom dolaze u snažnu korelaciju sa opštim stanjem mase.

 

 

 

 

Kako bismo protumačili rad parazita, možemo posmatrati najjednostavniji primer: prolaznika za kojim hodate istim putem i zatim ga prestižete. Baš kada ste odlučili zaobići ga s leve strane, on spontano zakorači u istom smeru i prepreči vam prolaz. Pokušavate da ga zaobiđete zdesna, a on se, takođe slučajno, okrene na tu stranu.

Šta ga navodi na to da menja smer kretanja? On vas uopšte ne vidi, a i zašto bi mu bilo važno s koje ćete ga strane zaobići? Možda na neki način oseća da ste mu se približili, pa instinktivno ne želi da propusti „suparnika“ napred?

Ovakva pretpostavka kao da se nameće, ali to ipak nije tako. Ako govorimo o instinktima, u prirodi se suparništvo po pravilu ogleda u situacijama kad suprotstavljene strane stoje okrenute licem u lice.

Mentalni parazit je to što ga navodi da odabere stranu kojom će se kretati.

Čovek hoda ne razmišljajući o tome da precizno zadrži pravu liniju. U odnosu na to, on spava, i zato linija njegovih koraka s vremena na vreme nehotično skreće na jednu ili drugu stranu.

Motivacija, odnosno izbor smera kretanja, leži u podsvesti koju u određenom trenutku ne kontrolišemo, što znači da je otvorena za delovanje parazita.

U pokušaju da zaobiđete prolaznika, već je izazvan izvesni „sukob“, u ovom slučaju mali i beznačajan...

 

 

 

 

Sa ciljem povećanja energije sukoba, parazit navodi prolaznika da učini nevoljan korak na stranu, kako bi pregradio put i samim tim pogoršao situaciju. Istovremeno, parazit ne deluje smišljeno, budući da ne poseduje svesnu nameru.

Jednako nesvesno rade i sile ravnoteže. Ovde je reč o mehanizmima, a ne o razumnom ponašanju strukture. U pitanju su samo pojedine pojave i zakonitosti prirode energetsko-informacionog sveta.

Ako sile ravnoteže sukobljavaju suprotnosti, paraziti čine sve kako bi raspalili energiju nastalog konflikta. Takva je njihova suština. Njihove beskonačne bitke, bez obzira na to radi li se o porodičnim svađama ili oružanim sukobima, vode se upravo u skladu s ovom suštinom.

Gde god nastane bilo kakva opozicija, dalji će se događaji razvijati u smeru pogoršavanja sukoba, šta god da se dogodi, uključujući privremena i prividna pomirenja…

Tamo gde deluju paraziti, zdrav razum je nemoćan. Baš zato, delovanja pojedinaca, kao i celih država, vrlo često odudaraju od zdravog razuma. U konfliktnim se situacijama ljudski motivi nalaze pod uticajem parazita.

Zato se i postiže onaj neobični efekat koji čini da mnoge svoje prošle radnje doživljavamo kao san i pitamo se: „Gde mi je bio razum? Zašto sam došao na zamisao da tako postupim?“.

Jedini odgovor je to da je čovek bio podstaknut vanjskim delovanjem, a da toga nije bio svestan.

Tek kasnije, kada više nije pod ovim uticajem, sve što je učinio može da dobije odgovarajuću procenu…

 

 

 

 

Bliski se ljudi svađaju i rastaju kada su uvereni u to da karakterno ne odgovaraju jedno drugom.

Trenuci ljubavi i sreće, kada je sve bilo predivno, kao da nikad nisu ni postojali, jer se čovek bez ikakvog razloga menja i prema drugome počinje da se ponaša neprijateljski, iako to nikako nije u skladu sa onim što je dotad bio.

Sve nam je ovo dobro poznato…

U stvari, ovde nije reč o tome da se jedna ili druga osoba sama promenila. Čovek se prema partneru odnosi potpuno neprihvatljivo zato što ga na to prisiljava parazit. On upravlja podsvesnim motivima suprotstavljenih ljudi, a takvo je delovanje usmereno na povećavanje energije sukoba.

Čovek nije svestan toga šta ga tera da postupa potpuno nerazumno i neodgovarajuće.

Ovo je najuočljivije kod neobjašnjivo teških zločina. Posle svega, kada je već na optuženičkoj klupi, počinilac se svojih prošlih nedela priseća sa čuđenjem: „Snašlo me je nekakvo pomračenje.“ On ne laže, to se stvarno dogodilo. Za njega je sve potpuno neverovatno, pa sve što je učinio doživljava kao strašan san...

San postaje dubok kada pažnja upadne u omču.

U specifičnim kolektivima, kao što su, na primer, vojska, politička partija, religijska zajednica ili sekta, okupljaju se ljudi sa ustanovljenim stereotipima ponašanja i razmišljanja. To ih „uspavljuje“, pa im se podsvest potpuno otvara za zombirajuće delovanje parazita. Tada se događaju stvari koje se, sa strane gledajući, čine potpuno neshvatljivim.

Zašto ljudi sa takvom žestinom ubijaju sebi slične, jer se klanjaju nekim svojim bogovima? Kome to smeta? Zbog ratova žive u bedi i umire ih na stotine hiljada ili milione.

Gde nestaje nagon za samoodržanjem, za koji se smatra da je najjači?

Borbu za životni prostor još je nekako i moguće razumeti, ali kako objasniti borbu za uverenja, najčešće nametnuta spolja? Ideja o miru bliska je svima, ali ratovi ne prestaju. Ideja o dobru, pravednosti i jednakosti, svima je jasna, ali i pored toga zlo pobeđuje zdrav razum…

 

 

 

 

Paraziti su univerzalan izvor zla. Samo treba neko vreme posmatrati i brzo sve postaje savršeno jasno: o kakvom je god suprotstavljanju reč, sve se usmerava na povećanje energije sukoba.

Ako se borba i smiri, to se događa tek nakratko, da bi se potom razbuktala novom snagom.

Naravno, postoje razni paraziti i oni su u različitoj meri destruktivni. Mnogi su od njih bezazleni, pa nije neophodno u potpunosti se osloboditi svih, a to verovatno i nije moguće.

Glavno je to da ne budemo marionete kojima neko upravlja. Potrebno je da delujemo svesno, kako nas ove strukture ne bi iskoristile za svoje interese.

Probudite se („bdijte, ne spavajte“) i osvestite način na koji parazit pokušava vama da manipuliše. Razumeti šta se događa, već je polovina obavljenog posla. Snaga uticaja parazita uvek je obrnuto proporcionalna svesnosti. On vama vlada sve dok spavate na javi.

Pre svega, treba izbegavati destruktivne sukobe. Kada ste u gomili, neophodno je pogledati oko sebe i probuditi se: „Šta radim ovde? Jesam li svestan svega? Zašto mi je ovo potrebno?“.

Buđenje iz sna mora biti apsolutno jasno: „U ovom trenutku ne spavam, sasvim sam svestan toga šta radim i zašto“. Ako ste toga svesni, sve je u redu. Ako ipak niste, znači da u bilo kojoj, čak i beznačajno konfliktnoj situaciji, predstavljate samo marionetu.

Sve je teže kada dopustite da vas nešto uzrujava. U tom će slučaju klovn skakati sve dok su vam živci napeti, što obično znači da je parazit vašu pažnju uhvatio u omču. Kako biste ga se oslobodili, potrebno je izmaći se iz situacije i postati u odnosu na nju hladnokrvni posmatrač. U početku, to nije lako postići...

Na primer, komšije vas nerviraju glasnom muzikom koja vam je užasna, a vaša pažnja je samo na to usmerena. Zadatak vam je da se u ovakvoj situaciji na bilo koji način „otkačite“ od parazita. Naterati se na to da ne reagujete, gotovo je nemoguće. Beskorisno je obuzdavati emocije, kako ne biste prokuvali.

Umesto toga, pažnju treba preusmeriti na nešto drugo. Pokušajte da slušate svoju muziku, tek toliko glasno da prigušite komšijinu. Smislite još neke načine da odvratite misli. Ako vam pođe za rukom da se okupirate nečim drugim, i komšije će se postepeno stišati.

Jednako je i u svim drugim slučajevima. Ako klovn skače, znači da je vaša pažnja uhvaćena u zamku, u igru parazita kojem je cilj da poveća energiju konflikta. Da biste je se oslobodili, morate samo da preusmerite pažnju...

 

 

 

 

Mogli biste pomisliti da je sve ovo samo nekakvo čudovišno lupetanje. Naravno, nije lako prihvatiti misao da su izvesne nevidljive strukture sposobne nama da upravljaju.

Prihvatanje ove spoznaje, stvar je ličnog izbora. Uopšte nije nužno da u ovo verujete. Proučavajte, proverite, pa sami donosite zaključke.

Glavna karakteristika destruktivnih parazita je težnja da privuku na svoju stranu što više (nesvesnih) sledbenika. Zato oni neprestano huškaju ljude jedne na druge: Mi smo ovakvi, a oni su drukčiji, loši.

Ova osobina pokazuje svu destruktivnost parazita, koja vodi ka uništenju života.

Uzmimo za primer krajnju manifestaciju ove težnje – rat. Kako bi nagovorili svoje žrtve na ratovanje, paraziti im u um usađuju konkretne argumente, koji se razlikuju u zavisnosti od određene istorijske epohe.

Najprimitivnija metoda koja se nekada koristila, jeste jednostavno naređenje da se od drugih uzme nešto što je njihovo.

Sa razvojem društva, i argumenti su postajali istančaniji. Jedan se narod proglašava superiornim, a drugi štetnim.

Dobra je namera podići nerazvijenije na viši nivo, a ako se oni tome suprotstave, primenjuje se sila.

Posle ratovanja, dolaze manje agresivni, ali dovoljno žestoki oblici bitaka.

Na primer, borba za tržište kapitala, suparništvo političkih stranaka, konkurencija u ekonomijama, ideološka i verska propaganda…, a sve ovo oslobađa energiju sukoba.

 

 

 

 

Na sledećem primeru, moguće je jasno prikazati kako paraziti upijaju negativnu energiju.

Na punom stadionu, odvija se napeta fudbalska utakmica. Strasti su došle do usijanja, navijači besne. Jedan igrač čini neoprostivu grešku koja dovodi do poraza ekipe. Na krivca se spušta bura negodovanja navijača, spremnih da ga rastrgnu.

Ogromna količina negativne energije obrušava se na nesrećnika. Od ovakvog bi strašnog udara on naprosto trebalo da umre na licu mesta. Ali, to se ne događa, on je živ i zdrav, iako u sebi nosi veliki osećaj krivice.

Gde je nestala negativna energija, usmerena na igrača? Pokupili su je paraziti. Da to nije tako, objekat na koji je usmerena mržnja gomile, odmah bi poginuo (dok bi neki obožavani idol počeo da se uzdiže u nebo).

Nesrećni igrač je (u ovom slučaju) simbolična ljudska žrtva, ritualno prinesena kao hrana parazitima.

Ljudi sa istančanijom percepcijom (ekstrasensi), prilikom svake utakmice „vide“ iznad stadiona veliki tamni oblak. To je u stvari negativna energija kojom se hrane paraziti.

Isti je slučaj sa grupom ljudi koji, na primer, kunu i psuju državu i vlast. Oni je mrze iz čitavog niza opravdanih razloga. Ali, do čega dolazi? Na taj način, oni intezivno emituju mentalnu energiju na frekvenciji parazita protiv kojeg se u stvari bore. Njemu je svejedno sa koje ga strane hranite. On će da raste i jača…

Odgovara mu energija sa svih strana, važno da mu je njena frekvencija pogodna.

 

 

 

 

Najčvršća nit pomoću koje vas paraziti mogu držati pod kontrolom, jeste strah, najstarije i najjače osećanje. Nije važno čega se bojite. Ako je strah povezan sa nekim parazitom, on će dobiti vašu energiju.

Uzbunjenost i nemir već su slabije, ali dovoljno čvrste niti. Ova osećanja takođe dobro učvršćuju emisiju mentalne energije na frekvenciji parazita. Ako vas nešto uznemirava, vi samo na to usmeravate pažnju i tako držite otvoren kanal za oticanje energije.

Osećaj krivice je jedan od najširih kanala preko kojeg paraziti crpe vašu energiju. Nameću vam ga od najranijeg detinjstva.

Osećaj dužnosti (između ostalog, i finansijskog dugovanja) poseban je slučaj osećanja krivice. Dužan, znači nečim obavezan. Na kraju, čovek hoda pognute glave i prinosi parazitima svoju žrtvu u obliku energije, dok su razni uobičajeni vidovi kamate koje plaća, samo kolateralna korist njihovim eksponentima na raznim nivoima društvene hijerarhije.

Podugačak je popis niti kojima paraziti privlače sledbenike, odnosno žrtve: ponos, taština, čast, patriotizam, zaljubljenost, mržnja, pohlepa, darežljivost, znatiželja, interes, glad i slični osećaji i potrebe.

 

 

 

 

U Egiptu, pred navodni egzodus, visoko sveštenstvo sastojalo se od 22 sveštenika Hijerofanta – proroka sudbine. Od toga, 11 ih je bilo u Gornjem, a isto toliko u Donjem Egiptu. U svakoj grupi, jedan je bio glavni (kapiten).

Na skupove su uvek dolazili svih 22 Hijerofanta, dvojica najviših, sa po 10 pomagača. Da bi se zabavili pokazujući javno kako pod kontrolom drže celu državu, zajedničkii su organizovali međusobni rat (utakmicu).

U ovakvim ratovima, učestvovali su robovi. Današnje „spontane“ krize, nešto su poput ovog...

Danas je sve isto kao što je bilo pre, i to traje više od 4.000 godina. Izmislili su sukobe u kojima su razvijali visoku dozu negativnih energija, koja je i onda stvarala tamni oblak, kao i danas iznad stadiona. Simbolizam današnje utakmice ovako postaje očigledan. Lopta predstavlja zemaljsku kuglu.

Hijerofanti su preci današnjih Levita. Kao što su oni služili destruktivnim hiperdimenzionalnim parazitima, njihovi potomci čine i sada, a sve datira još od drevne Indije, kada su Nagi i Dravidi obožavali boginju Kali i prinosili joj ljudske žrtve.

Njihovi naslednici su i dan-danas na najvišim pozicijama u svetskoj hijerarhiji, čiji sam vrh ne vidimo, mada on vidi nas. Organizuju sukobe, zlostavljanja, razne vrste perverznih aktivnosti i sve što kod ljudi donosi strah, zavisnost, niske porive, patnju i nemoć, ono što najviše doprinosi ishrani destruktivnih parazita…

 

 

 

 

 

 

 

  • Nazad
Komentari
Alexanda
meni ovo smesno hahah, ja verujem u paranormalne stvari, uglavnom mogu sve da shvatim...ali ovo hahah WTF
  • 11/Jan/2018

Chat