» Život i stil

Vede: O drevnoj civilizaciji Midgard-zemlje

Vede: O drevnoj civilizaciji Midgard-zemlje

 

 

Knjiga mudrosti, kasnije nazvana Sanjtije Perun Vede ili Slavjano-arijevske Vede, jedno je od najstarijih svetih predanja, koje je našim davnim precima ostavio Dajbog Tarh Perunović, zaštitnik Velike mudrosti, a sačuvali su ga žreci drevne ruske Inglističke crkve pravoslavnih staroveraca – inglinga (inglista).

Tek milenijumima kasnije, izvorno vedsko znanje je u iskrivljenom obliku ušlo u sastav nove vere i predstavljeno kao religija, iako sa njom nije ni u kakvoj vezi, osim što je sam naziv „pravoslavlje“ tendenciozno pozajmljen, kako bi se njime imenovalo i na drevne prostore Rasa infiltriralo ortodoksno (dosledno, striktno, fundamentalno, pravoverno…) hrišćanstvo.

Drevni pojam pravoslavlja ne odnosi se na religiju u današnjem smislu, već označava „dobrom rečju proslavljanje Veličanstvenog zakona, mudrosti, Sveta svetlosti (Prav) i bogova – naših predaka“.

U moderno doba, (zvanična) nauka, (poštena) inteligencija i (neobavešteni) vernici, pokušavaju terminološki (a i suštinski) da poistovete drevno vedsko pravoslavlje sa pravovernim hrišćanstvom i ortodoksnim crkvama, mada je do prisvajanja naziva došlo tek pre nekoliko vekova, posle razdvajanja Crkve na Zapadnu i Istočnu, kada su ortodoksni arhijereji proglasili sebe, Istočnu crkvu i njene vernike za „pravoslavne“, a izvorno vedsko pravoslavlje za „paganstvo“ koje je prethodilo pokrštavanju…

 

U poslednje vreme, u nekadašnjim sovjetskim zemljama, a tako i na našim prostorima, znatno je poraslo zanimanje ljudi za drevnu prošlost svog velikog Roda, za prikrivenu i mnogo puta prerađivanu istoriju, za narodnu tradiciju, kulturu i pisana svedočanstva, za visoka znanja koja su zvanične nauke i religije sistematski pokušavale da unište ili izvitopere, kako bi izbrisale postojanje prve visokorazvijene civilizacije (Rase) na Midgard-zemlji.

 

 

 

 

Narod je polako počeo da se osvešćuje i da shvata kako, bez poznavanja stvarne prošlosti, sadašnjost postaje sve jadnija, a budućnost čak ozbiljno dovedena u pitanje.

Bez obzira na to što su, tokom hiljada godina, izvori drevne mudrosti Rase bili uništavani, najpre od strane neupućenih ljudi i religioznih fanatika, a zatim od raznih društvenih parazita, poput vladarskih dinastija, kolonijalnih sila, cionista i komunista, neke od Sanjtija, Haratja i Daščica, iako u malom broju, ipak su sačuvane. Pritom nije zanemarljiva uloga mnogih hrišćana koji, mada su zvanično prihvatili biblijsku religiju, nikad nisu odustali od mudrosti, časti, savesti i vere drevnih predaka.

 

Originalne Sanjtije Vede nazivaju se knjigom, iako su to zapravo zlatne ploče, na kojima je tekst, u obliku stihova, urezan drevnim h'arijskim runskim pismom. Ove rune nisu ni slova ni hijeroglifi, onakvi kakve ih danas shvatamo. One predstavljaju tajne likove koji u sebi nose ogromnu količinu drevnih znanja.

Najstarija forma runike tokom mnogih milenijuma nije iščeznula kao što se to dogodilo sa raznim drugim alfabetima. Za žrece Inglističke crkve, ona je i dalje osnovni oblik pisma.

H'arijska runika poslužila je kao osnova za izgradnju različitih uprošćenijih oblika pisma: drevnog sanskrita, devanagari pisma, anglo-saksonskih i germano-skandinavskih runa, kao i mnogih drugih.

Ovaj izvorni oblik runskog pisma predaje se na duhovnim seminarima Inglističke crkve, da bi se za potomke sačuvao predajom sa jednog na drugo pokolenje, kako drevna mudrost i stvarna povest civilizacije ne bi bile potpuno izbrisane, kao što je to mnogo puta pokušavano tokom savremenog doba.

 

 

 

 

Svaka od devet Sanjtija Veda sastoji se od 16 šloka, koje sadrže po devet redova. U svakom redu, pod linijom koja se zove podnebesnica, iscrtano je po 16 runa. Na svakoj ploči nalazi se četiri šloke, po dve sa svake strane.

Devet Sanjtija sastavljaju jedan krug, na 36 ploča koje sadrže ukupno 144 šloka i povezane su pomoću tri alke koje simbolizuju tri sveta: Jav (pojavni, fizički svet, koji se može spoznati čulima), Nav (nefizički svet mrtvih, duhova i duša predaka) i Prav (svetli svet duhovno razvijenih ljudi na visokom stupnju evolucije, koji su kasnije nazvani bogovima).

Devet krugova Sanjtija sadrže ukupno 1.296 šloka (11.664 redova, odnosno 186.624 međusobno delujuće h'arijske rune) i sačinjavaju integralni zbornik mudrosti, koji se od najdrevnijih vremena naziva Veda. Sanjtije su zabeležene u obliku dijaloga, a urezane su pre više od 40.000 godina.

Prvi prevod na savremeni ruski, sa drevnog h'arijskog jezika (H'arijske Karune), načinili su (koristeći izvorni pravopis) slovenski žreci u Zvezdanom hramu, 1944. godine, što predstavlja 106.722 godine od osnivanja Irijskog Asgarda, glavnog grada Imperije Rase, nakon preseljenja iz njene prapostojbine Da’arije (Hiperboreje), koja se nalazila na današnjem Severnom polu.

 

 

 

 

U Vedama se, između ostalog, može pronaći odgovor na pitanje o tome gde su se i kako pojavili ljudi na našoj planeti, Midgard-zemlji:

 

Da, postoje bele zvezde i sunca,

plave, ljubičaste, ružičaste, zelene,

zvezde i sunca u bojama

koje su nama nepoznate,

našim čulima nedostupne.

I bezkonačan je njihov broj,

bezgranična je njihova raznolikost,

bezkonačna su prostranstva koja ih dele.

I svi ti raznoliki svetovi –

samo su vatreni svetionici

koji stoje na prilazu u Čertog Stvoritelja,

čije je ime Veliki Ra-M-Ha.

A svi ti raznoliki svetovi

nisu ništa pred drugim svetovima,

koji se nalaze van naše Vaseljene

i opet je bazgranično veliki njihov broj

i neizmerno velika njihova raznolikost.

Bezkonačne bezkonačnosti dele

sve te razne i mnogolike svetove…

 

Moderni čovek pojavio se na Midgardu pre više od pola miliona godina, kao rezultat migracija iz drugih svetova, sa drugih zemalja (planeta). Bili su to beli ljudi, narod koji je sebe nazivao jednostavno Rasa (ili Rasi).

Tek u novoj eri, oni su nazvani Arijevcima i Slavjanima (Slovenima), a ova imena potekla su od naziva četiri velika roda Rase: D’arijevci, H’arijevci, Svjatorusi i Raseni. Svi su oni govorili istim jezikom, imali zajedničke običaje i kulturu.

 

 

 

 

Arheološki dokazi o istovremenom pojavljivanju nekoliko novih, različitih tipova ljudi (koji su kasnije nazvani „drugim rasama”) na Midgard-zemlji, pre 35-40 hiljada godina, govori o tome da se preseljenje dogodilo sa različitih planeta, iz nekoliko sunčanih sistema naše galaksije.

Na mnogim planetama u svemiru postoje slični klimatski uslovi kao na Midgardu, mada ne identični. Na njima se samostalno formiraju i razvijaju donekle slična humanoidna bića. Oni su fiziološki bliski jedni drugima, ali imaju različite vrste metabolizma, boju kože, strukturu skeleta…, sve ono što antropolozi i paleontolozi nazivaju rasnim oznakama.

I pored toga, čisto antropološke osobine ovih rasa više se ogledaju u različitim mentalnim ponašanjima i reakcijama, izazvanim prilično značajnim razlikama u njihovoj biohemiji. Neke unutrašnje razlike objašnjavaju se i time što su se različita plemena iste rase razvijala na različitim planetama sa gotovo identičnim klimatskim uslovima i ona su bila predstavnici civilizacije na toj planeti, a kasnije su se naselila na druge zemlje sa vrlo sličnim uslovima za život. Za njihovo preseljenje, pronađene su planete sa klimatskim zonama maksimalno sličnim onima koje su imali na svojim matičnim zemljama. Naseljavanje naše zemlje novim rasama zbilo se u kratkom vremenskom periodu.

U prošlosti, Midgard je bila deo jedinstvene civilizacije našeg svemira. Međusobna komunikacija obavljala se uglavnom kroz kapije između svetova (Zvezdane kapije) ili svemirskim brodovima, Vajtmanima i Vajtmarima.

 

 

 

 

I upitaše Peruna Gromodržca

Žreci – Čuvari puteva

što vode kroz Zvezdanu kapiju:

Ispričaj nam, Mudri Učitelju,

šta se to dešava u Svargi Velikoj,

zašto su se mnoge kapije

u Makoši i Radi zatvorile?

I ne sijaju Kristali kretanja,

a Krug od zarbina ugasio se već polučetvrt...

Igle nebeske izgubile su boju

i sada od mnogih Vajtmara

ne slušamo odgovore na zov mnogodoljni.

 

Iz ovog odlomka, može se zaključiti da su Žreci Čuvari puteva verovatno bili stručnjaci za održavanje uređaja za kretanje sa jedne planete na drugu. Ljudi su ulazili na zvezdana vrata jedne zemlje, a izlazili na drugoj. Da bi se ovo realizovalo, zvezdane kapije moraju postojati i biti otvorene na obe planete između kojih se prelazak odvija.

Oštećenje kapije na bilo kojoj od njih, dovodilo je do prekida komunikacija među dotad povezanim zemljama i prelazak nije bio moguć. Ove uređaje za kretanje između planeta, na Midgard-zemlji su instalirali izviđači, hodočasnici koji su kroz svemir putovali u brodovima za velike udaljenosti i za bliže letove, koji se kreću različitim brzinama, ponekad čak mnogo brže od svetlosti, ali uvek u određenim granicama, u zavisnosti od mogućnosti materijala od kojih su izgrađeni.

 

 

 

 

Dolaskom na planetu pogodnu za život, zvezdani izviđači postavljali su na nju Zvezdanu kapiju. Uređaj za prolazak kroz prostor (menjanje dimenzija) funkcioniše tako što se, unutar ove kapije, dve prostorne tačke (ponekad udaljene i milijardama svetlosnih godina) spajaju u jednu.

Nakon postavljanja ovakvih uređaja, kretanje sa jedne planete na drugu postaje gotovo trenutno. Tako su kroz Zvezdane kapije, instalirane na nekoliko mesta na Midgardu, došle sve glavne rase Homo Sapiensa, razumnog čoveka. Svaka od ovih rasa prethodno je morala da prođe kroz kapiju na svojoj planeti. Naselili su se u klimatskim zonama najsličnijm onima kakve su bile na planetama sa kojih su došli, a koje su uništene ili onesposobljene za život. 

 

Odgovori Perun Mnogomudri:

znajte, čuvari Kapija Međusvetja,

u Svargi se Velika Asa odvija,

u Makoši, u Radi, u Svati i u Rasi

sada se bije velika bitka,

u njoj su sa tuđim ratnicima pakla

Svetli bogovi iz Prave stupili u žestok okršaj.

Svargu Veliku brane oni

i Svet čiste, deo po deo,

od ratnika mraka, iz Tamnoga sveta...

 

U ovom odlomku, reč je o četiri sazvežđa (Makoš, Rada, Svati i Rasa) koja su bila uključene u zvezdani rat protiv Mračnih sila. Pritom, Svetle snage su jedno sazvežđe za drugim oslobađale od ratnika iz Tamnog sveta.

U ovaj međugalaktički rat bile su uključene mnoge civilizacije, uključujući one koje su ranije imale transportnu vezu sa Midgardom. Naša zemlja je zbog toga izgubila vezu sa mnogim planetama, a čuvarima Kapije nije odmah bio poznat uzrok neaktivnosti kapija na drugim zemljama.

Razlog za njihovo blokiranje bilo je to što su se nalazile u ratnim zonama, gde je postojala opasnost da kapije preuzmu Tamni i da putem njih neočekivano prenesu svoje akcije na druge planete. Drugim rečima, isključivanje kapija bilo je obična mera opreza, o čemu Perun i govori:

 

Od tih zlih neprijatelja

što su cvetne zemlje u prah pretvarali,

što su prolivali krv nevinih stvorenja,

ne štedeći nigde ni male ni stare,

zato su se mnoge Kapije zatvorile,

da ne bi neprijatelji Tuđinci dospeli

na Svetle zemlje Svarge Velike

i da ih ne bi stigla sudbina Troare,

koja je u Radi Presvetloj

mudrom ljubavlju svetove ozarila...

 

Ovde se može videti da je Perun, koji je kasnije proglašen za mitskog boga, samo visoko razvijeni pripadnik hijerarhije Svetlih sila kosmosa. On je stigao na Midgard-zemlju sa misijom, da čuvarima razjasni smisao onoga što se događa sa Zvezdanim kapijama.

Tako je moguće zaključiti da su i svi drugi bogovi, pominjani u Vedama, bili ljudi na visokom stupnju evolucije, sa izuzetnim kvalitetima i sposobnostima, a ne „paganski obožavani idoli“, kako su se sve kasnije religije potrudile da ih predstave.

 

 

 

 

Perun svojim slušaocima na Midgardu opisuje i posledice napada mračnih sila na neke od planeta sa kojima je naša zemlja bila povezana Zvezdanom kapijom:

 

Sada je Troara pustinja, bez života...

Krug sa mnogo Kapija rasparčan je na komade,

na mnoge Igle planine su obrušene

i pepeo požarišta širi se na sedam saženji...

Isti takav prizor, tužan i sumoran,

video sam u Arkoljni, na Ruti-zemlji,

što nekada sijaše u Makoši svetloj...

Kapije Međusvetja sad su istopljeno kamenje...

Igle Nebeske – prah kraj puta...

Svuda su ruševine velikih svetilišta

i gradovi su porušeni silnim plamenom

koji se podiže od Rute do neba...

Nema više života u toj zemlji bez sunca,

nema ni rastinja, ni ptica, ni životinja...

Samo vetar pepeo raznosi po dolinama

i zasipa klisure među planinama...

Sumorno je i tiho u tom svetu razvalina

gde je nekada svuda Život bujao...

Faš-razrušitelj ispario je reke, mora,

a nebo su prekrili crni oblaci,

kroz smrad neprozirni svetli zrak ne prolazi

i Život se u taj svet nikada neće vratiti...

To se dogodilo sa mnogim zemljama,

gde su boravili neprijatelji iz Sveta tamnoga.

Njih su privlačila bogatstva

u nedrima tih zemalja prekrasnih.

Laskanjem stekavši poverenje žitelja,

zatrovali su ljude međusobnom mržnjom...

Tako su u tim svetovima nastali ratovi...

Nakon što su ratovi okončani,

preživele su ozračili ciranom...

I ljudi su izgubili Svest i Slobodu,

te su po naređenju neprijatelja tuđezemnih

bogatstva svoje zemlje dobavljali.

A kada na tim zemljama više nije bilo bogatstava

i kad su utrobe zemaljske do kraja iscrpljene,

tada su neprijatelji uništili sve ljude

i odvezli sve što su na tim zemljama sakupili.

A na zemlje iz kojih su Tuđezemce proterali,

na njih su oni Faš-razrušitelj upravljali...

 

Faš-razrušiteljem se u Vedama naziva atomsko i termonuklearno oružje, koje su upotrebile Tamne sile. Detaljno su opisani primeri dve planete, Troare i Rute, a efekti o kojima se govori nedvosmisleno ukazuju na to da je u pitanju bio nuklearni napad, uobičajeni deo strategije ovih sila, kojom oni izazivaju kosmičke katastrofe.

Ovo znači da zvezdane ratove nisu izmislili pisci naučne fantastike, već je to realnost prošlosti, sadašnjosti i…?

 

 

 

 

 

Sukob Svetlih sila sa Tamnima nije uslovni koncept koji zavisi od pojedinačne tačke gledišta ili snage želje da se prikaže kao jedna verzija istine. To je sukob između života i smrti, evolutivni pomak ili evolutivni ćorsokak.

Društveni parazit planetarne veličine pojavljuje se u otvorenim prostorima i izuzetno je opasan zbog posedovanja oružja koje omogućava da se cele planete pretvore u pustinje. Mračne sile, Đavo, Košćeji, Tamne arlege, Knez tame, Crnobog…, nisu samo imena za zastrašivanje, već suština određenih entiteta.

Bez razumevanja njihove stvarne prirode, lako je postati igračka ovih sila. Da bi se izbegla ovakva zamka, potrebno je da se sa dubokim razumevanjem pronikne u smisao ovih reči.

 

Suština fenomena koji stoji iza koncepta društvenih parazita, izuzetno je značajan za shvatanje onoga što se događa na našoj Midgard-zemlji, i ne samo na njoj.

Mračne sile su društveni paraziti i ovo nije legenda ni fantazija, već nešto što realno postoji i događa se. Na njihovo postojanje ne utiče stav pojedinca, njegovo verovanje ili neverovanje u „paranormalno“. Oni neće nestati zbog našeg „racionalnog“ i „kritičkog“ mišljenja, na koje nas poziva kontrolisana zvanična nauka, niti zbog podsmeha „pseudonaučnicima“ koji pokušavaju da nam objasne „onostrane“ pojave.

Za sticanje znanja o njima nije dovoljna percepcija čulima, razmišljanje nižim umom i samo levom polovinom mozga, već istina mora da se spozna ljudskom suštinom i da prožme svaku našu ćeliju...

 

 

 

 

Svima je dobro poznat koncept i način delovanja biološkog parazita. Razlika između njega i društvenog parazita je principijelna i vrlo lako utvrdiva.

Biološki parazit napada slab ili bolestan organizam, koji najčešće predstavlja teret i opasnost za ostale jedinke svoje vrste. Na ovaj način, on omogućava zdraviji nastavak razvoja, spasavajući određenu životinjsku vrstu od izvora kontaminacije i širenja bolesti koja nosi smrt svima. Tako individualna tragedija jedne jedinke donosi evolutivni napredak, održavajući vrstu u celini. Zbog toga se biološkom parazitu, koji napada biljne i životinjske vrste, može pripisati regulatorna uloga u ponovnom uspostavljanju narušene ravnoteže i očuvanju prirode.

 

Društveni parazit prvo udara na najjače, najzdravije i najperspektivnije jedinke društva, nosioce njegovog napretka, što dovodi do stagnacije i postepenog spuštanja na niži evolutivni nivo. Ovo je princip razumevanja i suština prirode Tamnih sila, koja se jasno i precizno ogleda u Vedama.

Portret društvenih parazita ovde je dat vrlo jezgrovito, slikovito i sveobuhvatno, prikazujući njihovu pravu prirodu, njihovu suštinu koju, nakon prodiranja u srž ovog fenomena, nikakva maska ne može da prikrije, pa nas više ništa ne može prevariti i navesti na to da se letargično prepuštamo obmanama, iza kojih stoje oni što nam sistematski spremaju ništa drugo nego evolucijsku smrt...

 

 

 

 

  • Nazad
Komentari

Chat